Od bespravne gradnje do katastra – novi zakon za stare probleme
Do kraja godine u samo nekoliko klikova moglo bi da se upisom prava svojine reši pitanje 4,8 miliona bespravnih objekata koji sada ne mogu ni da se prodaju, ni stave pod hipoteku. Vlada Srbije usvojila je predlog Zakona, a Republički geodetski zavod objavio brošuru za upis nepokretnosti u okviru najavljenog zakona o legalizaciji. Advokat Biljana Milošević objašnjava da je najavljene mere potrebno dodatno usavršiti tako što će za upis u katastar evidencije uvažiti određene pravne činjenice, poput plaćanja komunalnih usluga i poreza na objekat, koje faktičkog vlasnika vezuju za nelegalno izgrađeni objekat.
Advokat Biljana Milošević ukazuje da pravo na legalizaciju objekta imaju osobe koje su faktički vlasnici objekta.
"Njihova prava će se upisati u katastarsku pokretnost pod određenim uslovima. Međutim, kao što je i prethodno postojao problem na zemljištu i ovog puta ne znam da li ćemo uspeti u tome, s obzirom na to da postoje veliki problemi u vidu neprenetog prava vlasništva na zemljištu", smatra Miloševićeva.
Prema podacima sa sajta Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, na teritoriji grada Beograda trenutno je najviše nelegalnih objekata – ukupno 266.655, od čega najviše stambenih (203.298), zatim pomoćnih stambeno-poslovnih i poslovnih, dok je manje nelegalno izgrađenih komercijalnih, ekonomskih i proizvodnih objekata. Najviše nelegalnih objekata u Beogradu je u Kaluđerici, Borči, Ovči i na Altini.
"Ja živim na Kaluđerici. Otkako je moj otac 1976. kupio katastarsku parcelu i bespravno izgradio objekat, pa do samog ozakonjenja 2018. proteklo je, eto, 42 godine. Konkretan problem u našem slučaju bio je u tome što je od našeg prvog zahteva za ozakonjenje preminuo jedan od suvlasnika katastarske parcele, posle čega njegovi naslednici dugo nisu uspeli da reše ostavinsku raspravu. U momentu kada je moj otac postao vlasnik jedan kroz jedan, tada smo mogli da sprovedemo i legalizaciju objekta", objašnjava problematiku sagovornica Jutarnjeg programa.
Na pitanje šta je do sada bio najčešći razlog sprečavanja legalizacije objekata, Miloševićeva napominje da je to nerešen status zemljišta na kojem je objekat izgrađen.
"Dakle, ono što se smatra građenjem na tuđem zemljištu. Ljudi su pre 30 ili 40 godina kupovali zemljište u trenutku kada veći deo tog zemljišta nije bio u prometu. Samim tim, vlasništvo nije moglo da se prenese. Takođe, problem je i kada se vlasništvo vodi na osobu koja je preminula, tada dolazimo u jedan ćorsokak", zaključuje Miloševićeva.
Navodi da je potrebno da se najavljene mere dodatno usavrše kroz skupštinsku proceduru.
"Potrebna su dodatna rešenja kako bi najveći broj objekata zaista bio upisan u katastar pokretnosti. Smatram da ako već ne postoji pravni osnov – ako su ljudi gradili na tuđem zemljištu – ne bi bilo loše da se pravne činjenice vezuju direktno za objekat i njihovog vlasnika. Recimo, ako je vlasnik dugi niz godina plaćao porez na objekat i ako je taj objekat ucrtan u katastru, ukoliko postoji uverenje o kućnom broju i vlasnik redovno plaća račune za komunalne usluge, to su pravne činjenice koje se vezuju direktno za objekat i omogućuju vlasniku nelegalnog objekta da se na osnovu ovih činjenica upiše u katastar evidencije", zaključuje advokat Biljana Milošević tokom gostovanja u Jutarnjem programu Radio-televizije Srbije.
Celo gostovanje možete da pogledate u video zapisu na početku teksta.
Коментари