Izraženi evroskepticizam i vera u Rusiju – šta građani misle o spoljnom položaju Srbije

Institut za međunarodnu politiku i privredu i Institut društvenih nauka realizovali su naučni projekat KOMPAS – "Doprinos modernim partnerstvima: procene odnosa Srbije sa EU i Kinom". Cilj projekta je da analizira spoljnopolitičku poziciju naše zemlje. U fokusu istraživanja su opšti stavovi građana o odnosu svetskih sila i država regiona prema Srbiji, ali je stavljen poseban fokus na trougao odnosa Srbija–EU–Kina.

Na pitanje o tome koji međunarodni partner najviše doprinosi odbrani nacionalnih interesa i odbrani teritorijalnog integriteta Republike Srbije, ubedljivo najveći broj građana istakao je da je to Rusija (47,4%), pa EU (24,6%), Kina (10,5%) i SAD (2,1%).

Kao najveći prijatelji Srbije, izdvojile su se Rumunija sa 47,1 odsto ispitanika i Mađarska sa 29,8, za njima su i Crna Gora, Severna Makedonija, BiH, dok su na začelju Hrvatska, Albanija i Bugarska.

Po pitanju perspektive članstva u EU, ispitanici su prilično pesimistični – 59,2 odsto građana smatra da Srbija nikada neće ući u EU, a 12,8 odsto njih smatra da je to moguće do 2035. godine.

Takođe, većina građana smatra da Srbija nikada neće ući u BRIKS, čak njih 54 odsto.

Gotovo dve trećine građana ne podržava usklađivanje sa spoljnom politikom EU po pitanju sankcija Rusiji.

Naučni saradnik u Institutu za međunarodnu politiku i privredu Aleksandar Mitić kaže da skepticizam građana prema ulasku Srbije u EU ima brojne razloge.

"Mi smo na tom evropskom putu od novembra 2000. godine. Taj proces traje četvrt veka, a formalno smo u pregovorima već 11 godina sa svega dva zatvorena poglavlja, 22 od 35 otvorenih, a nijedno nije otvoreno još od decembra 2021. godine", konstatuje Mitić.

Ukazuje i na to da iz Brisela stižu i nedopustivi pritisci i uslovljavanja po pitanju teritorijalnog integriteta, pitanja KiM, u vezi sa Republikom Srpskom, ali i usklađivanja sa spoljnom politikom EU kao i na nivo političke volje zemalja članica EU za proširenje.

Shodno tome i najveći broj ispitanika odgovorio da članstvo u EU nije strateški spoljnopolitički cilj, 35 odsto, dok značajan broj, 29,4 odsto, smatra da to ipak jeste.

"Tih 35 odsto građana smatra da to apsolutno nije strateški cilj zemlje, dok još 12 do 13 odsto smatra da to nije cilj, a oko 38 odsto misli suprotno. To je u skladu sa istraživanjem Evrobarometra, po kome 30 odsto građana Srbije ima poverenje u EU", navodi Mitić.

I lideri EU dobili su izrazito negativne ocene, naročito predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen i nemački kancelar Fridrih Merc.

Mitić ističe da je najbolje ocene među liderima EU je dobio mađarski premijer Viktor Orban, koji je atipičan predstavnik evropskog bloka. "Pitanje u istraživanju je bilo kako se ti lideri odnose prema srpskim nacionalnim interesima. Emanuel Makron je nešto malo bolje prošao od Merca i Fon der Lajenove, koji su ubedljivo najlošije ocenjeni. Fon der Lajenova je i ranije loše ocenjivana, a Fridrih Merc, koji je nedavno stupio na dužnost kancelara, podelio je sudbinu svog prethodnika Olafa Šolca", kaže Aleksandar Mitić.

Smatra da te ocene odslikavaju ogorčenje građana na politiku koju sprovodi Berlin – podrška Aljbinu Kurtiju na Kosovu i Metohiji i Kristijanu Šmitu i političkom Sarajevu u Bosni i Hercegovini.

Građani smatraju da Rusija najviše brani interese Srbije zato što se, navodi Mitić, Moskva pokazala kao najaktivnija u diplomatskoj komunikaciji na multilateralnim forumima, i iskazuje podršku interesima Srbije i Republici Srpskoj, ali i zato što je dala Srbiji povoljan energetski aranžman.

"Kada se ima u vidu da je Moskva prikazala značajnu moć na ekonomskom i političkom polju, to daje uverenje da će nam ostati ključni spoljnopolitički partner", očekuje Mitić.

Većina građana smatra i da Srbija neće ući ni u BRIKS, ali kako konstatuje Mitić, ta opcija nikad nije zvanično stavljena na sto, tako da 32 odsto ispitanika koji veruju da će se to dogoditi nije mali broj.

"Sa druge strane, BRIKS je pravila za proširenje uveo tek pre dve godine, tako da je taj proces tek počeo. Za razliku od EU, BRIKS nema čvrste uslove za članstvo i tek treba videti kako će se percepcija te organizacije u javnosti razvijati", naglašava Mitić.

Za razliku od prošle godine, kaže Mitić, kao naši najveći prijatelji, Rumunija i Mađarska, zamenili su mesta. Prvo mesto Rumunije ne iznenađuje jer nikad nismo ratovali s njima, podržavaju nas po pitanju KiM, a videli smo i čuli skandiranja navijača na fudbalskim utakmicama "Kosovo je Srbija", dok se Mađarska preko Viktora Orbana pokazala kao važan strateški partner, kaže Mitić.

Dve trećine građana smatra da ne treba uvoditi sankcije Rusiji. "Pored navedenih činjenica o odnosima sa Moskvom, naši građani ne vole uvođenje sankcija van sistema Ujedinjenih nacija", smatra naučni saradnik u Institutu za međunarodnu politiku i privredu.

Na to što skoro polovina ispitanih očekuje da spoljnopolitička pozicija Srbije za deceniju ostane nepromenjena, Mitić vidi to i kao zadovoljstvo trenutnom situacijom, ali i kao uverenje da se ništa značajno ne može promeniti.

"Mi smo zemlja koja vodi multivektorsku politiku, koja ima ugrožen teritorijalni integritet kao retko koja evropska država, aparthejd nad srpskim narodom na KiM. To je vrlo specifična pozicija i građani i očekuju da Srbija u multipolarnom poretku ne stavlja sva jaja u jednu korpu. Takva pozicija je možda atipična za Evropu, ali nije za zemlje globalnog juga, koje prihvataju takvu politiku obazrive saradnje sa više strana", zaključuje Mitić.