Prsa u prsa do prve velike pobede Srba – godišnjica bitke na Ceru

Pobedom na Ceru, nad invazionim trupama Austrougarske, ugled Srbije porastao je širom Evrope, ne samo među saveznicima nego i neprijateljima, Austromađarima i Nemcima.

Proslavljeni zapovednik Srba na Ceru general Stepa Stepanović, za trijumfalno rukovođenje vojnim operacijama nagrađen je činom vojvode.

Pod komandom generala Oskara Poćoreka, trupe austrougarske Balkanske armije provalile su preko Drine 12. avgusta čime su započele masivne vojne operacije na tlu Kraljevine Srbije.

Invaziji je prethodila Austrougarska objava rata Srbiji 28. jula 1914. godine, mesec dana posle atentata u Sarajevu.

Artiljerijsko dejstvo okidač za rat

Paralelno su započela artiljerijska dejstva preko Save i Dunava, prvobitno sa austrougarskog ratnog broda Bodrog, po Beogradu, Smederevu, Gradištu, Šapcu i drugde, čime je započeo Prvi svetski rat.

Ima, istina, svedočenja da ih je bilo i pre formalne objave rata. Zvanični Beč objavu rata srpskoj kraljevskoj vladi dostavio je, neuobičajeno, otvorenim telegramom 28. jula.

U njemu je stajalo da Dvojna monarhija drži da je u ratnom stanju sa Srbijom, pošto nije zadovoljan odgovorom na ultimatum koji je baron Gizl, poslanik Austrougarske u Beogradu, predao u večernjim satima 23. tadašnjeg ministarstva finansija i zastupnika predsednika Kraljevske vlade Nikole Pašića i Lazara Pačua.

Vrhovna komanda Srbije izmenjena je potom u Kragujevac, dok su Vlada i centralna državna tela Kraljevine Srbije ubrzo, na osnovu naredbe od 25. jula, prebačeni u Niš.

Principov atentat bez zaleđine vlasti

Prema istrazi vođenoj u Sarajevu pošto se dogodio atentat, na Vidovdan 1914. godine, bilo je jasno da iza atentata koji je izvršio Gavrilo Princip, s grupom saboraca mladobosanaca, nisu stajale vlasti Kraljevine Srbije, izuzev nekoliko lica zaposlenih u državnoj službi ali daleko od viših pozicija.

Ultimatum je bio uobličen s namerom da ga zvanični Beograd odbije, čime bi se našao izgovor za rat.

Srpska kraljevska vlada, suočena s perspektivom rata, u zemlji teško iscrpljenoj balkanskim ratovima 1912. i 1913. godine ponela se vrlo popustljivo izašavši u susret svim zahtevima zvaničnog Beča, izuzev učešća organa Austrougarske u sudskom postupku.

Problem je međutim bio u činjenici da je u Beču i Berlinu postojalo uverenje da će se odlučnom vojnom akcijom Srbija brzo poraziti, te da je to prilika koju ne treba propustiti.

Srbija pod opsadom austrougarskih armija

Ne obazirući se na pomirljiv pristup zvaničnog Beograda, pošto po svemu sudeći odluka o početku rata nije zavisila od odgovora ili ponašanja srpskih vlasti, austrougarske Peta i Šesta armija 12. avgusta provalile su iz Bosne u Srbiju pod komandom Oskara Poćoreka.

Istovremeno, sa prostora Srema i Banata gde se nalazila austrougarska Druga armija, vršena su diverzantska dejstva prevashodno s ciljem zavaravanja, kao i masivna artiljerijska dejstva, najviše po Beogradu.

Iako su logika ratnih dejstava i prethodni ratni planovi, pretpostavlja se da se glavni udar može očekivati sa Save i Dunava put Beograda i doline Morave, težišni udar usledio je sa Drine.

Napadom je zapovedao omrznuti vojni guverener Bosne i Hercegovine, Oskar Poćorek, artiljerijski general, vrhovni zapovednik Balkanske vojske Austrougarske.

Pošto je u srpskom Generalštabu shvaćeno da se teži udar sa zapada, od Drine i Save, nasuprot ratnoj logici, koristila je koncentracija srpskih trupa na tom potezu.

Stepinih 185.000 na Poćorekovih dvesta hiljada

Poćorekovoj kaznenoj ekspediciji, koja je brojala oko 200.000 vojnika, suprostavile su se trupe kojima je komandovao general Stepa Stepanović, jačine do 185.000 ratnika.

Pošto su austrougarske trupe kod Lešnice prešle Drinu zauzele su Loznicu, dok su formacije koje su prešle Savu osvojile tada takođe pogranični Šabac. Sledilo je njihovo usmeravanje prema Beogradu.

Tako je obrazovana linija fronta dužine oko 160 kilometara. Načelnik Generalštaba Vojvoda Radomir Putnik naređuje potom kontranapad.

General Stepa Stepanović, naslutivši strateški značaj Cera u konkretnoj situaciji, obrazuje tada udarnu grupu sastavljenu od Moravske divizije prvog poziva i Kombinovane divizije, i upućuje je put austromađarskih napadača.

Ime je bilo predloženo ključne pozicije na planini Cer, kota Trojan i Košanin grad.

Tokom bitke general Stepanović razvoj događaja posmatrao je iz sela Draginje.

Usiljeni marš kombinovane divizije

Kombinovana divizija zaputila se usiljenim maršem oko 3.00 sata ujutro 15. avgusta, potezom Banjani, Svileuva, Draginje, Kaona, Krivaja, put Cera, dužine oko 40 kilometara.

Na trupe Austrougarske naišli su prethodno noću oko 23.00, na padinama Cera.

Presudna bitka dogodila se kod sela Tekeriš, na padinama planine Cer.

Borbe su vođene i prsa u prsa i artiljerijskim ispitima.

Pobeda Srba nad invazijom Austrougara 

Posle žestokih okršaja, u čemu je bilo prevaga obe strane, ishod bitke bila je odlučna pobeda Srba nad invazionim trupama Austrougarske.

Do 20. avgusta bio je u toku beg napadača put Drine.

Iz Šapca okupatori su se konačno povukli noću 23, na 24. avgust, posle žestokih borbi oko grada prethodnih dana.

U popodnevnim satima 24. avgusta srpska vojska se nalazila na Savi, tadašnjoj graničnoj liniji.

Poraz Poćorekovih invazionih trupa bio je potpun, Srbi su postigli trijumfalnu pobedu.

Procene o broju žrtava razlikuju se. Pretpostavlja se da su Srbi imali preko 3.000 poginulih sa približno 15.000 ranjenih, dok je suprotna strana imala oko 8.000 mrtvih i oko 30.000 ranjenih. Zarobljeno je 4.500 austrougarskih vojnika.

Pobeda u Cerskoj bici bila je prva saveznička pobeda u Prvom svetskom ratu, što je imalo ogroman značaj.

Ugled Srba ovom pobedom izuzetno je porastao.

Poraz kao rođendanska čestitka starom Francu 

Namera Oskara Poćoreka da pobedom čestita rođendan vladaru, starom Francu Jozefu, 18. avgust, pretvorila se u katastrofu.

Tokom boravka na tlu Kraljevine Srbije, austrougarske trupe počinile su brojne zločine, na prostoru Mačve, Pocerja i druge.

Njihova bestijalnost bila je svedočanstvo onoga što je propaganda zvaničnog Beča predstavljala kao civilizacijsku ulogu Austrougarske.

Zlo koje je tada počinjeno zabeleženo je i prikazano javnosti, trudom Arčibalda Rajsa, poznatog kriminologa, profesora Univerziteta u Lozanima, kojeg je srpska vlada pozvala kako bi se posvetio šta se događalo.

Kaznena ekspedicija – poniženje Austrougara

Zaprepašćenje u vrhovima Austrougarske, posle velikih pobeda Srba 1914. bilo je ogromno.

Ono što su startezi rata Beča i Berlina zamišljali kao takoreći uzgrednu kaznenu ekspediciju, pretvorilo se u teško poniženje Austrougarske.

Uslediće nove obimnije pripreme za obračun sa Srbijom. Zarazne bolesti koje su potom počele da se šire tim delom zemlje bile su jedna od vidova rata "civilizovane" Austrougarske protiv Srbije.