Previše oružja u pogrešnim rukama – da li je u Srbiji kultura nasilja jača od zakona

U prostorijama Ujedinjenih nacija u Beogradu nalazi se skulptura u obliku planete Zemlje koja je izlivena od oružja, uništenog 2004. godine. Ideja je bila poruka da će oružja biti manje i da se u regionu, koji se tek oporavljao od ratova, neće gledati posledice njegove upotrebe.

U periodu od 2001. do 2004. godine uništeno je više od 130.000 komada oružja. Danas je kod građana 537.727 komada registrovanog oružja i, kako se procenjuje, između 200.000 i 900.000 komada nelegalnog oružja.

Prema podacima Centra za kontrolu malokalibarskog i lakog oružja u Jugoistočnoj i Istočnoj Evropi (SEESAC), od 2019. do 2024. godine u incidentima sa vatrenim oružjem na Zapadnom Balkanu skoro 800 ljudi je izgubilo život, više od 2.100 je ranjeno, više od 2.600 je doživelo pretnje, a više od 330 je izvršilo samoubistvo vatrenim oružjem.

Incidenti u porodičnom okruženju porasli su za 81 odsto.

Bojana Balon, šefica Centra, navodi da su izvršili konsultacije sa nevladinim organizacijama koje se bave borbom protiv porodičnog nasilja.

"Organizovali smo konsultacije sa policijskim službama u celom regionu i sa predstavnicima nevladinih organizacija, pogotovo ženskih nevladinih organizacija koje se bave borbom protiv porodičnog nasilja i napravili smo smernice kako bi osobe koje su zadužene za odobravanje dozvole za posedovanje oružja mogle da uzmu u obzir i rizik od porodičnog nasilja", rekla je šefica Balon. 

U Srbiji su registrovana 2.123 incidenta sa vatrenim oružjem, više od 200 osoba je izgubilo život, a među njima je 58 stradalo u porodičnom nasilju.

Fenomen "kulture oružja"

Aleksandar Stevanović iz Instituta za kriminološka istraživanja objašnjava fenomen "kulture oružja".

"Postoji nešto što sociolozi zovu fenomen kulture oružja, što važi ne samo kod nas nego i na drugim podnebljima, ali kod nas je prisutan fenomen da je oružje deo našeg identiteta. To jeste ratnička prošlost, mnogo ratova u relativno kratkim vremenskim periodima kad se osvrnemo na istoriju. Oružje je kroz običaje utkano u tradiciju čak i nekih srećnih i veselih trenutaka, svadba pa pucanje u jabuku", objašnjava Stevanović. 

Suprotno uverenju da je najveći broj oružanih obračuna u kriminalnim krugovima, istraživanja pokazuju da su u 70 odsto slučajeva žrtve i učinioci bili su članovi porodice, prijatelji, komšije ili poznanici.

Femicid u Srbiji

Za 14 godina više od 430 žena je ubijeno u Srbiji u porodičnom nasilju. Samo tri odsto žena prijavilo je nasilje.

Pored posedovanja oružja, mogući okidači za nasilje su i mentalni poremećaji, alkoholizam, predrasude, ali i poplava nekontrolisanih vesti, plasiranih na senzacionalistički način.

Iz Autonomnog ženskog centra ističu da mediji mogu preventivno uticati edukativnim sadržajem.

"Kada je reč o vatrenom oružju mogu da govore o tome koliko ono zapravo jeste nebezbedno. Kako na vatreno oružje reaguju žene, kako reaguju muškarci. Mi imamo podatke koji pokazuju da se žene kada se u domaćinstvu nalazi vatreno oružje češće osećaju nebezbedno", rekla je Sanja Pavlović.

Samostalna predaja oružja nakon dva masovna ubistva

U kampanji koju je država pokrenula nakon dva masovna ubistva u maju 2023. godine u školi "Vladislav Ribnikar" u Beogradu i u selima Dubona i Malo Orašje, građani su predali više od 82.000 komada oružja.

Najavljeno je pooštravanje kaznene politike, a izmenom krivičnog zakona predviđena su nova krivična dela i oštrije kazne.

U znak sećanja na tragično nastradalu devojčicu Angelinu Aćimović, kao i na sve žrtve nastradale maja 2023. godine, porodica Aćimović osnovala je Fondaciju "Angelina", koja se bavi prevencijom tragičnih događaja kroz edukaciju dece o opasnostima koje nose internet i društvene mreže, o čemu će uskoro objaviti knjigu.

Otac nastradale Angeline predlaže povećanje donje granice za pristupanje društvenim mrežama.

"Mi moramo da presecamo upravo takva događanja tako što ćemo pratiti sve te mreže i ući u trag pre nego što dođe do faze gde je dete ili mlad čovek spreman da to izvrši. Trebalo bi starosnu granicu za otvaranje sopstvenih naloga na nekim od aplikacija, platformi povećati, da deca ne mogu pre 14, 15 ili 16 godina otvarati svoje naloge", istakao je Anđelko Aćimović.

Institut za mentalno zdravlje realizuje nacionalnu studiju o prevalenciji psihijatrijskih poremećaja kod dece i adolescenata u Srbiji.

Prvi nalazi pokazuju da svaki peti učenik ispunjava kriterijume za dijagnozu, dok gotovo trećina učenika ne oseća prihvaćenost u školi i nema bliske odnose sa vršnjacima.

Potencijalni razlozi da neko izvrši masovno ubistvo

Psihijatar Milica Pejović Milovančević objašnjava da je socijalna izolacija jedan od razloga za izvršenje masovnog ubistva.

"Kada vi govorite koji su to najčešći faktori koji se pojavljuju u literaturi, a vezano za masovna ubistva, to jeste pre svega doživljaj pojedinca da je izolovan i da ne pripada socijalnom setingu u kome živi. Jednostavno jedna socijalna izolacija. Drugi cilj što se vrlo često spominje je jedna vrsta dugotrajnog planiranja i neke vrste osvetničkog ponašanja koje ti pojedinci koji planiraju takva velika dela zapravo imaju u sebi. Oni koji čine masovna nasilja ili generalno nasilja vrlo često nemaju teške mentalne poremećaje i nemaju bilo kakve mentalne poremećaje, nego to prosto čine zato što postoji zlo u ljudima", rekla je Pejović Milovančevićeva.

Kao odgovor na iskustva psihologa i psihijatara koji su pružali podršku mladima nakon majskih tragedija 2023. godine, kada je uočeno da postoji potreba za povezivanjem savetodavnih usluga sa preventivnim radom u zajednici, na predlog radne grupe Vlade Srbije, osnovan je Centar za mlade CEZAM koji pruža besplatnu psihološku i vršnjačku podršku mladima od 10 do 30 godina.

Program je proizveden uz podršku:
ERNO - Kancelarije za Evrovizijsku razmenu vesti za jugoistočnu Evropu i u okviru SoJo Europe Programmes.