Porodični dom kao mesto zločina – dve žene i dete ubijeni u istom danu, šta ne štima u sistemu

Samo jedan poziv može spasiti nečiji život kada je reč o nasilju u porodici i femicidu. Nažalost u Srbiji je od početka godine bilo 12 slučajeva femicida, jer pozivi u pomoć nisu stigli na vreme i na pravu adresu. Ove nedelje samo u jednom danu, ubijene su dve žene i jedno dete, na različitim mestima, ali u istom društvenom porazu – porodičnom nasilju. Femicid je, nažalost, počeo da uzima i živote dece. 

Profesor socijalne patologije Aleksandar Jugović rekao je komentarišući da su za jedan dan ubijene dve žene i jedno dete u partnerskim odnosima u Srbiji da se trećina ubistava u svetu desi u porodici, u Evropi 70 odsto svih ubistava su u partnerskim odnosima, u SAD 11 odsto, s obzirom na to da je tamo najveći broj ubistava u vezi sa kriminalnim obračunima.

"To govori da je porodica sa jedne strane mesto ljubavi, a sa druge strane i potencijalne snažne destrukcije. Kada se u kratkom vremenu dese dva teška ubistva mogu da zaključim da su se ovde stekli uslovi za pojavu femicida – a to je u slučaju Bajine Bašte da se radilo o partnerskom odnosu koji je bio u raskidu, da je partnerka formirala novu zajednicu, taj partnerski odnos je imao istoriju nasilja, jer je počinilac osuđen za to krivično delo. Ovde je očigledno bila prisutna patološka ljubomora, oružje i da je u tom destruktivnom koktelu on počinio zločin“, naveo je Jugović.

Prema njegovim rečima, u gotovo svim slučajevima femicida događa se da počinilac ima patološku želju da kontroliše žrtvu i da ispoljava moć i kada on oseća nemoć onda postoji potencijal za ovako destruktivan čin.

Na pitanje šta se dogodi u ljudskoj glavi kada učini takvo delo da zatre svoju porodicu, Jugović kaže da se simbolično rečeno radi o pomračenju uma, gde neko iz lične nemoći čini zločin, gde se obično posle ubistva događa i suicid "jer je to osećaj da kada gubim partnerku gubim sve i život nema smisla".

Niko ne može da ostane ravnodušan za zločin

Profesorka Sanja Ćopić iz Viktimološkog društva rekla je da bez obzira na ovoliki broj slučajeva ubistava u porodici, društvo nije oguglalo na femicid i da niko ne može da ostane ravnodušan kada čuje ovako nešto.

"Dvanaest slučajeva su 12 žrtava. To su ljudski životi koji su ugašeni. Iza onih koji su ubijeni ostaju i druge žrtve kao što su rođaci, prijatelji, komšije, tako da su posledice ovakvih slučajeva dalekosežne“, rekla je Ćopićeva.

Napominje da tokom godina imamo gotovo isti broj žena koje su ubijene u partnerskim odnosima. To, kako je istakla, govori da i uprkos dosta dobrom pravnom okviru da nešto ne štima i da neke mere koje su izrečene u slučajevima koji su se završili femicidom nisu bile adekvatne i nisu dale rezultat.

Činjenica je da se femicid ne može iskoreniti, kako kaže, ali isto tako treba pokušati da se smanji broj.

"Jedna od ideja je osnivanje femicid voča gde bi se mogli analizirati ovakvi slučajevi, gde bi trebalo analizirati šta je bilo u redu, a gde je sistem zakazao. Činjenica je da ima slučajeva da kada se preduzmu sve mere, ipak se dogodi femicid. Svaki slučajevi su za sebe i treba analizirati koje su kritične tačke“, istakla je Ćopićeva.

Koja kazna može zaustaviti nasilnika

Jugović se nadovezao podacima da je u Srbiji 2024. godine 1.990 osoba pravosnažno osuđeno za krivično delo nasilja u porodici, od toga je nešto više od 1.000 dobilo uslovnu osudu, zatvorsku kaznu 739, kućni zatvor nešto više od 200 osoba.

Kako je rekao, treba analizirati – da je u slučaju Bajine Bašte bila neka druga kazna, da li bi to sprečilo ubistvo žene i deteta.

Složio se sa profesorkom Ćopić da Srbija ima dobre normative, međutim, deo tih mera se u praksi ne može sprovesti pogotovo da nasilnik ne prilazi žrtvi, što je veoma teško sprovesti u malim sredinama.

Važna neformalna podrška porodice i prijatelja

Napominje da je važno da se žena ako trpi nasilje javi institucijama, ali je isto tako važno da ima neformalnu mrežu podrške.

"U ovom slučaju imamo specifičnu okolnost da je žrtva ruske nacionalnosti. Da se udala za čoveka iz Srbije, pretpostavljam da je žrtva imala slabiji socijalni kapital. Bitno je da porodica i prijatelji budu jedna od barijera zaštite“, kaže Jugović.

Dodaje da su neophodni i formalni i neformalni činioci kako bismo bolje odgovorili na situacije femicida.

Ćopić ističe da sada ima mnogo više organizacija koje pružaju podršku žrtvama i da je situacija bolja nego pre 20 ili 30 godina.

"Žene su osvešćenije da nasilje treba prijaviti, ali kada se odluči da prijavi nasilje žrtva mora da bude bezbedna, jer napuštanje partnera je visokorizična situacija. Treba napraviti plan kako da žrtva bezbedno napusti nasilnika“, kaže profesorka.

Kao važan faktor napominje i ekonomsko osnaživanje žena, jer ekonomski nezavisne žene će lakše napustiti nasilnika. Međutim, dodaje da je neophodna i dobra saradnja među institucijama kako bi se žrtva što bolje zaštitila.

Jugović je ukazao da osobe koje počine takav zločin – da ubiju partnerku i dete imaju karakteristiku – da su bili zlostavljani u detinjstvu, da imaju nisko samopoštovanje.