Hlađenje više nije luksuz već potreba - Srbiji potrebno sistemsko rešenje

Toplotni talasi sa rekordnim temperaturama već remete svakodnevni život, energetske sisteme, ekonomiju i zdravstvo pa Atlantski savet upozorava posle strategije grejanja, Evropi je sada neophodna strategija hlađenja. Kažu ekstremne vrućine traže sistemska rešenja u klimatizaciji, u protivnom slede krize. A gde su rešenja i kakve mogućnosti ima Srbija analizirao je rukovodilac Centra za energetiku na Rudarsko-geološkom fakultetu, profesor Dejan Ivezić.

U Evropi hlađenje nije bio strateški prioritet, hlađenje je na nivou kompanija, ustanova i svodi se za sada na ličnom nivou domaćinstava. Međutim, to je sada neophodno promeniti.

Rukovodilac Centra za energetiku na Rudarsko-geološkom fakultetu profesor Dejan Ivezić istakao je da toplotni talasi zahtevaju odgovor i u Evropi i u Srbiji. Napomenuo je da se u našim sredinama do sada pridavao mali značaj hlađenju i da to mora da se promeni. 

"Nesumnjivo je da se fokus pomera na tu stranu, treba da koristimo iskustva poput zemalja kao što su Grčka i Italija i u drugim oblastima poput arhitekture. To nije više luksuz već neminovnost", istakao je Ivezić.

Sve duže toplotne talase stručnjaci Atlanskog saveta nazvali su "sistematskim i kombinovanim šokom" koji zahteva reakciju.

Ivezić je istakao da je potrošnja električne energije tokom letnjih meseci znatno veća, a da na to imamo i lošu hidrologiju, manju proizvodnju struje na taj način, požare koji utiču na elektro mrežu... Napominje da solarnom energijom može da se proizvede električna energija kako bi situacija bila malo bolja.

U nekim zemljama Evropske unije imamo praksu da daljinski sistemi pored grejanja zimi preuzimaju leti i ulogu hlađenja. Ivezić napominje da bi to moglo da bude jedno od rešenja.

Učestvovao je u analizi mogućnosti "daljinskog hlađenja" u Srbiji. Dodao je da je pokazano da u Srbiji postoji potreba za daljinskim hlađenjem, a jedno od rešenje bi moglo da bude i solari na krovovima kuća.

U Srbiji ima 60 toplana. Ivezić je rekao da bi daljinsko hlađenje trebalo da se razmatra za velike gradove kao što su Beograd, Novi Sad i Niš, a i da prilikom gradnje novih naselja to treba imati na umu.

Objekti za Ekspo biće prvi u Srbiji koji će iz Beogradskih elektrana pored grejanja dobiti i hlađenje. Ivezić napominje da je to lep primer i da treba nastaviti tim putem.