Požari u Srbiji – uzroci, posledice i lekcije koje ne učimo

Mnogi građani su u požarima koji su zahvatili Srbiju ostali bez kuća i drugih objekata, ali i bez stoke i živine od koje su živeli. Vlada Srbije je na sednici donela odluku o proglašenju elementarne nepogode u pet gradova i 11 opština koji su zahvaćeni požarima prethodnih dana.

Profesor Fakulteta bezbednosti Vladimir Cvetković kaže da je najozbiljniji nedostatak u aktuelnoj situaciji to što se nije usvojio akcioni plan zaštite i spasavanja na nivou teritorije Srbije.

"Nacionalna strategija koju smo mi izradili 2022. godine, a prethodna je prestala da važi 2017, nije usvojena, niti su izrađeni stručno-operativni planovi zaštite i spasavanja. Takođe, nije izvršena analiza horizontalne i vertikalne usklađenosti propisa, ukinut je budžetski fond za vanredne situacije, nivo obučenosti stručnih službi je na nekom srednjem ili niskom nivou, a nedovoljno investiramo u sistem zaštite i spasavanja", navodi Cvetković.

Napominje i da je broj vatrogasaca-spasioca u Srbiji na vrlo malom nivou.

"Imamo u vidu da imamo oko 3.600 vatrogasaca i oko 350 dobrovoljnih vatrogasnih društava. Ujedno, sistem za rano upozoravanje i uzbunjivanje ne funkcioniše u odgovarajućoj meri, dok sve države u Evropskoj uniji i u regionu, osim Albanije, univerzalni jedinstveni informacijski sistem kojim mi ne raspolažemo. Važno je i to što u ovom trenutku ne postoji edukacija građana", smatra profesor na Fakultetu bezbednosti.

Predsednik Crvenog krsta u Srbiji Dragan Radovanović objašnjava da su ekipe Crvenog krsta od prvog dana požara u Srbiji konstantno na terenu.

"Dva su razloga. Jedan je procena i utvrđivanje stepena štete i potreba naših korisnika, a drugi deo naših aktivnosti predstavlja direktnu pomoć u ovoj akutnoj fazi. Tu se radi o uglavnom razbacanim manjim naseljima ili izolovanim, mahom, staračkim domaćinstvima. Stanovništvo ovih krajeva koji su zahvaćeni požarom se uglavnom bavi poljoprivredom, stočarstvom ili prodajom ogreva", kaže Radovanović.

Naglašava da su požari tom delu stanovništva uništili osnovne uslove za život.

"Požar se širio brzo. Uništene su im kuće, poljoprivredni zasadi, stočni fond, uništene su i te šume iz kojih su oni crpeli ogrevno drvo. Znači, uništeni su im i uslovi da mogu da dođu do zarade za osnovne životne potrebe. Pomoć će biti organizovana u dve faze – trenutni i akutni deo koji se odnosi na zbrinjavanje ljudi kojima je smeštaj potreban, ali i izgradnja njihovih domova, što će potrajati", naveo je predsednik Crvenog krsta u Srbiji, uz naglasak da zbog toga očekuje povećan broj korisnika socijalne pomoći.

Preventiva i pouka

Odgovarajući na pitanje o tvrdnjama predstavnika države da je u slučaju nedavnih gotovo orkanskih vetrova bilo neizbežno da se požari prošire, Cvetković ističe da je to tačno, ali da bi uz odgovarajuće sisteme ranog upozorenja tako nešto moglo da se predupredi.

"Transformacijom sistema iz reaktivnog u proaktivni, gde bismo mi u proaktivnoj fazi na vreme identifikovali sve rizike, mogli bismo da brzo identifikujemo požar u početnoj fazi", tvrdi Cvetković.

Ipak, kako kaže, trebalo bi imati u vidu da su šumski požari specifični.

"Problem u vanrednim situacijama jeste da ne smemo čekati da se nešto dogodi, pa onda da reagujemo, već moramo deset godina unapred da razmišljamo i da preduzimamo sve preventivne mere. Nauka jasno ukazuje da primenom određenih organizacionih preventivnih mera sve to može da se spreči. Ovo nisu prvi šumski požari. Kada se dogode vanredne situacije, morate da izvučete pouke i sve greške da identifikujete", zaključuje profesor Fakulteta bezbednosti.

Radovanović objašnjava da je na terenu najteža situacija bila na teritorijama Prokuplja, Kuršumlije, Žitorađe, Blaca, Kruševca i u pojedinim selima oko Kragujevca.

"Ističem i da je Crveni krst Kosova i Metohije takođe izašao na teren i pružio podršku porodicama koje su bile zahvaćene požarom. Crveni krst preko svojih lokalnih organizacija deluje na svim razuđenim teritorijama. Do sada smo pomogli negde oko 90 domaćinstava, odnosno, oko 212 pojedinaca i distribuirali smo negde preko 2.000 kilograma humanitarne pomoći", nabraja Radovanović.

Odgovornost na svima – od države do građana

Cvetković ističe da je neophodno da Srbija poveća broj vatrogasaca i spasilaca, kao i da u sistem još bolje uključi volontere i Gorsku službu spasavanja.

"Sistem upravljanja u vanrednim situacijama smanjenja rizika ne čine samo vatrogasci spasioci, već i policija, službe hitne pomoći, štabovi za vanredne situacije, kao i jedinice civilne zaštite. Najveći problem je što mi u propisima imamo obavezu da sve lokalne samouprave formiraju jedinice civilne zaštite, a postavlja se pitanje zašto te jedinice ne učestvuju u sistemu zaštite i spasavanja. Ozbiljan problem je zašto ne edukujemo pripadnike tih jedinica. A osim njih, svi su dužni da se uključe u sistem zaštite i spasavanja, čak i privredni subjekti koji moraju da preduzmu preventivne mere", navodi Cvetković.

Zaključuje da je odgovornost na svima, pa tako i građanima.

"Odgovornost se ne odnosi samo na državu i nadležne državne organe, već i na pojedince. Bio sam svedok kada pojedini građani bacaju svoje opuške od cigareta i na taj način prouzrokuju šumske požare. I ona tipična zabluda i mit koji naši građani ne znaju – oni smatraju da su ekstremno visoke temperature uzrok požara. Nisu. To su samo preduslovi za nastanak požara. Svi moramo da budemo daleko odgovorniji", ističe Cvetković.