Između slobode izražavanja i zakona – gde je granica za blokade saobraćajnica

Kazne za građane koji blokiraju saobraćaj mogu biti od 3.000 pa do 150.000 dinara, u zavisnosti od kvalifikacije prekršaja. Takve prekršaje regulišu Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima, ali i Zakon o javnom redu i miru. Ako od ometanja saobraćaja bude i posledica, osoba može da se tereti i za krivično delo. U Velikoj Britaniji, na primer, demonstranti za slična dela osuđeni su i na višegodišnje zatvorske kazne.

Svedoci smo različitih načina na koje grupe građana i studenata blokiraju saobraćajnice, što je protivzakonit čin. Stvarale su se zato veće gužve u saobraćaju, a policija nije intervenisala. Kazne za one koji su prekršili zakon su uglavnom novčane.

Kazne prema zakonu

Predsednica Prekršajnog suda Olivera Ristanović objašnjava da pešacima koji se kontinuirano kreću preko pešačkog prelaza i tako blokiraju saobraćaj, dok im policija daje znak da se zaustave, novčane kazne mogu biti: od 20.000 do 40.000 dinara ili kazna zatvora u trajanju do 30 dana.

"Kazna je propisana Zakonom o bezbednosti saobraćaja na putevima za lica koja ne postupaju po znacima ili naredbama koje daje policijski službenik ili Zakonom ovlašćeno drugo lice za neposredno regulisanje saobraćaja", kaže Ristanovićeva.

To, međutim, nije jedini zakon koji reguliše blokiranje saobraćaja.

"Za postavljanje kontejnera ili žardinjera, fizičkim licima se na teret stavlja prekršaj iz Zakona o javnom redu i miru, drsko i bezobzirno ponašanje. Kazne mogu biti od 10.000 do 150.000 dinara ili rad u javnom interesu od 80 do 360 sati", navodi Ristanovićeva.

Prema njenim rečima, postoje i prekršaji koji su u vezi između prekršioca i službenog lica. "Vređanje službenog lica u dužnosti tu je predviđena veoma rigorozna kazna od 50 do 150 hiljada dinara ili kazna zatvora od 30 do 60 dana", ističe advokat Goran Petronijević.

Prekršaj kao krivično delo

Prekrašaji, takođe, mogu prerasti i u krivična dela, za šta su zaprećene kazne znatno veće. Petronijević navodi da Zakon o bezbednosti javnog saobraćaja "blanketna norma koja određuje način na koji su učesnici u saobraćaju u obavezi da se ponašaju".

"Ko prekrši tu normu, ako nema nikakvih posledica, to je prekršaj i kažnjava se novčano. Ako nastupi posledica kao što je materijallna šteta, laka teška telesna povreda ili smrt lica, onda je to krivično delo", kaže Petronijević.

Britanski primer

Ako kao primer uzmemo Velike Britanije, za blokiranje auto-puta izrečena je najduža zatvorska kazna demonstrantima – jedan ekološki aktivista je osuđen na pet godina, a četvorica od po četiri godine zatvora.

Britanija je znatno pooštrila zakon suočena sa akcijama ekoloških organizacija, poput "samo zaustavite naftu" ili "pobune protiv istrebljenja".

Prema Zakonu o javnom redu iz 2023. godine oštro se kažnjavaju sve akcije ometanja infrastrukture koja je ključna za snabdevanje: auto-puteva, luka, aerodroma i železničke mreže, ali i energetske infrastrukture, medicinskih i hitnih službi, pa čak ometanja emitovanja medijskih sadržaja.

Novčana kazna je neograničena i o njoj odlučuje sud, zatvorska kazna može da ide do godinu dana, te dve kazne se mogu kombinovati.

U slučaju da ste organizator jedne od takvih akcija, kazne mogu biti znatno više. Prema zakonu u Britaniji, policija nema prava da upotrebi silu, ali može da ukloni demonstrante sa saobraćajnica ili objekta.