Spaljivanje žetvenih ostataka - brzo čišćenje parcela, uz dugoročnu štetu

Poljoprivrednici kažu da vatru na njivama uglavnom pale oni koji se proizvodnjom hrane ili ne bave uopšte ili ne bave ozbiljno.

Za samo nekoliko minuta požar može da zahvati desetine ili stotine hektara. Vatra je brz način da se njiva očisti od biljnih ostataka, ali nikako bezbedan i zdravstveno ispravan.

Profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Srđan Šeremešić navodi da se tradicionalno se ovaj postupak primenjivao kako bi proizvođači olakšali izvođenje osnovne obrade, smanjili količinu biljnih ostataka na njivi i "očistili" njivu od parazita, korova i patogena.

"Smanjivanjem stočnog fonda potreba za biljnim ostacima se značajno smanjuje i na njih se gleda kao na problem, a ne kao rešenje", rekao je Šeremešić.

Spaljivanje ošećuje zemljište

Osim što je spaljivanje žetvenih ostataka zakonom zabranjeno, ono se negativno odražava na svojstva zemljišta i životnu sredinu, a ukazuje i na nesavestan i nedomaćinski pristup poljoprivrednoj proizvodnji. 

"Spaljivanje biljnih ostatka dovodi do gubitaka organske materije i azota, ali i ostalih makro i mikroelementa koje biljke mogu da koriste kao hraniva. Sagorevanjem biljnih ostataka oslobađaju se ugljen-dioksid i oksidi azota koji doprinose efektu staklene bašte", ističe Šeremešić.

Paljenje biljnih ostataka je naročito štetno za korisne mikroorganizme, ugrožava divljač, zagađuje okolinu i predstavlja opasnost od mogućeg nekontrolisanog širenja požara.

"Spaljivanjem se temperatura zemljišta povećava za više od 60 stepeni, gubi se vlaga i narušava struktura zemljišta. Ono se kasnije sporije regeneriše, aktivira, vremenom gubi kvalitativna svojstva, a ponavljenje ovog postupka u kontinuitetu može dovesti i do gubitka prinosa", naglašava Šeremešić i podseća oni koji pale biljne ostatke mogu da ostanu bez subvencija.

Žetveni ostaci su višestruko korisni

Najbolje bi bilo, navodi profesor Poljoprivrednog fakulteta, kada bi se biljni ostaci zaoravali. Zbog toga je potrebno proizvođače stalno edukovati o štetonosti paljenja i pozitivnim primerima korišćenja žetvenih ostataka.

"To su sakupljanje i baliranje, pa dalje korišćenje kako u stočarskoj proizvodnji, tako i u proizvodnji energije. Ako poljoprivedni proizvođač želi da koristi biljne ostatke za proizvodnju energije najbolje da se to organizuje tamo gde je sadržaj organske materije u zemljištu veći od tri odsto", objašnjava Šeremešić.

Proizvođače treba upoznati sa sadržajem biljnih hraniva u ostacima i gubicima koje nosi njihovo spaljivanje. Taj novac mogli bi da uštede prilikom nabavke đubriva.

"Najčešće se spaljuju žetveni ostaci pšenice i kukuruza i kada bi napravili kalkulaciju gubitaka spaljivanjem po hektaru radi se o procenjenom gubitku od 7.000 do 10.000 dinara u zavisnosti od njihove količine", rekao je Šeremešić.

Proizvođači pale njive samo kad to baš moraju

Poljoprivrednici tvrde da se paljenju žetvenih ostataka pribegava samo u izuzetnim slučajevima.

Predsednik Nezavisne asocijacije poljoprivrednika Srbije navodi da su poljoprivrednici koji se profesionalno bave ovom proizvodnjom svesni da je zaoravanje žetvenih ostataka korisno i da su rezultati proizvodnje bolji na parcelama gde se to radi.

"Nije zakon to što sprečava proizvođače da pale biljne ostatke, već činjenica da se tom masom poboljšava kvalitet zemljišta", rekao je Jakšić i dodao da se oni koji pale njive ne bave samo poljoprivredom.

"Poljoprivrednici koji i upale po neku parcelu nisu profesionalci, već im je poljoprivreda dodatna delatnost i onda nemaju adekvatne mašine za obradu i nemaju dovoljno vremena da pripreme svoje parcele. Ne stižu da uzoru, istanjiraju. Oni i ne idu na edukacije, ne prate predavanja koja se održavaju. Ali, čak i kad to rade na svojim parcelama oni štite da se plamen ne širi ka drugim njivama", naglašava Jakšić.

Mnogo veću štetu prave ljudi koji se uopšte ne bave proizvodnjom hrane.

"Tamo gde su gorele veće površine po skidanju useva u atarima to nisu radili poljoprivrednici, već ljudi koji dolaze, kako mi kažemo da pokupe ostatke tj. da pabirče. Oni upale ceo potez da bi lakše videli, recimo, klipove kukuruza da bi ih pokupili. To su većinom ljudi koji ne obrađuju zemlju i ne bave se poljoprivredom", ističe predsednik Nezavisne asocijacije poljoprivrednika Srbije

Gašenje požara u Vojvodini često otežavaju vetrovi

Najveće štete od paljenja žetvenih ostataka su u Vojvodini.

Šef Odseka u upravi za vatrogasno- spasilačke jedinice MUP-a Aleksandar Krstić je rekao da je ovo period godine kada je vegetacija suvlja.

"Posebno se posebno odnosi na žiratice i pšenicu, čija je žetva u toku. Za samo nekoliko minuta može biti na desetine ari zahvaćeno požarima. U Vojvodini stalno imamo vetrove koji otežavaju njihovo gašenje", navodi Krstić.

S druge strane često se dešava da se požar prijavi tek kada se proširio.

"Dešava se da niko dugo ne dojavi vatrogascima, jer svi misle da je to neko već u uradio. I onda kada mi dođemo vidimo da je izgorelo nekoliko desetina hektara, da je obim požara nekoliko kilometara. To iziskuje jako puno ljudi, sredstava, tehnike", objašnjava Krstić.

Za skoro sve požare u prirodi krivo je ponašanje ljudi

Više od 90 odsto požara na otvorenom je posledica nepažnje ili nehata ljudi.

"Treba svi da se zapitamo šta bi bilo da veliki broj ljudi ode na intervenciju zbog požara na otvorenom, a da se u tom momentu desi neki požar u stambenom kompleksu. Tada je naša operativna moć smanjena, jer smo se razvodnili na neke požare koji možda i nisu morali da se dese, a desili su se zbog namernog paljenja", objašnjava Krstić.

Nadležni stalno apeluju da se biljni ostaci ne spaljuju, ali i da se bude obazriv u prirodi pogotovo tokom visokih temperatura. Takođe, kada god to okolnosti dozvole pišu i prijave protiv počinioca.

"Da bismo napisali prijavu potrebno je da zateknemo lice koje je to uradilo. Nije to uvek lako. Dešava se da vatrogasci izađu na intervenciju gašenja zapaljenih žetvenih ostataka, a da tamo nikog ne zateknu. Pred sudom je teško dokazivo da je neko lice podmetnulo požar, pogotovo ako nemate svedoke ili neki video zapis“, rekao je Krstić.

Da li je kaznena politika dovoljno oštra

Kazne za paljenje na otvorenom za fizička lica kreću se od 10.000 do 50.000 dinara, a za pravna lica od 300.000 do milion dinara.

"Kazne nisu male. Ne mogu da kažem da li su one adekvatne po visini i da li bi trebalo da budu veće. Možda bi više kazne malo promenile našu svest da se uozbiljimo. Možda neko misli da mu je lakše da plati tih 10.000 dinara, nego da potroši mnogo više na gorivo da preore njivu. Zaista to ne znam, ali i dalje tvrdim da bi više apela i rada sa ljudima dalo bolje efekte", ističe Krstić.

Na portalu dim.rs se u svakom trenutku može videti gde ima požara u Srbiji, kako na poljoprivrednim, tako i na drugim područjima. Takođe, korisnici osim purtem broja 193 i tu mogu da prijave eventualne požare.