Sve nas je manje i sve smo stariji – koja mesta, ipak, imaju pozitivan prirodni priraštaj

Prema najnoviji podaci Republičkog zavoda za statistiku od 2002. do 2024, Srbija je godišnje u proseku, gubila 43.720 stanovnika. Istovremeno, statistika beleži rast udela starijih od 65 godina u ukupnom broju stanovnika, dok se udeo mlađih od 15 godina smanjuje.

Miodrag Pantović ističe da je negativni prirodni priraštaj u Srbiji u kontinuitetu još od 1991. godine, kada je prvi put zabeležen veći broj umrlih od rođenih. Međutim, ukazuje da sam početak i kontinuitet tog procesa može da se prati još od perioda Prvog svetskog rata i posle njega.

"Od kraja pedesetih godina stopa ukupnog fertiliteta u Srbiji je niža od 2,1 odsto što je potrebno za prostu reprodukciju stanovništva. I ti procesi u Srbiji su počeli negativno, ako govorimo demografski, mnogo pre nego u većini nekih drugih razvijenih država Evrope. U  istočnoj Srbijiji i Timočkoj krajini, gde je ta sklonost ka jednom detetu, odnosno taj proces `Bele Kuge`, započeo još krajem 19. veka", ukazuje demograf.

Značajan rast broja rođenih u Novom Sadu

Kada je reč o broju rođenih u Beogradu, Panotović navodo da je vitalni indeks oko 80 odsto, a na na nivou države je 60 odsto, što znači da prestonici nedostaje još 20 odsto da ima pozitivnu vrednost prirodnog priraštaja. Beogradska opština Zvezdara spada u one koje su prošle godine imale pozitivnan prirodni priraštaj.

Dodaje da je pozitivan prirodni priraštaj zabeležen u pet lokalnih samouprava među kojima je, pored Zvezdare, i Novi Sad.

"Dok je prošle godine zabeležen pad broja rođenih ukupno na nivou čitave države, značajno je povećanje u Novom Sadu i delimično povećanje u Beogradu. Znači, u Novom Sadu je rođeno 200 više dece prošle godine nego u 2023. godini. I Novi Sad na neki način, posle Novog Pazara, postaje i već je postao naš najvitalniji grad, jer je Novi Sad najveći useljenički grad u Srbiji", naglašava Pantović.

Kaže da su gradovi srednje veličine motori razvoja određenog društva, a da je veliki problem visoka koncentracija stanovništva u Beogradu i Novom Sadu. U prošloj godina je od ukupnog broja rođenja, više od 35 procenata, zabeleženo u ta dva grada.

"U većini gradova srednje veličine došlo je do određenog rasta broja rođenih, pogotovo u Nišu, za deset odsto. Mislim da je dosta doprinela i izgradnja infrastrukture poslednjih godina što je omogućila da ljudi na neki način možda više ostaju u gradovima srednje veličine, a i otvoreno je dosta radnih mesta poslednjih godina usled privrednog rasta", navodi demograf.

Porastao broj trećeg, četvrtog, petog deteta u porodici

Uprkos finansijskoj podršci roditeljima, koja je prošle godine značajno povećana, statistički podaci pokazuju da je smanjen broj prvorođene dece i drugog deteta u porodici. Porastao je broj trećeg, četvrtog, petog i većeg broja dece u porodici. 

"To povećanje udela trećeg i četvrtog deteta u ukupnom broju rođene dece, na neki način nama je omogućilo povećanje stope ukupnog fertiliteta. Nama je 2007. godine bila najniža stopa, oko 1,38, a već 2022. ona je dostigla 1,63 procenta. U prošloj godina se zadržala na 1,63 odsto. Znači stopa ukupnog fertiliteta je povećana i tu smo ostvarili veliki napredak, ali najvećim delom zbog povećanja udela trećeg i četvrtog deteta u ukupno rođenima u Srbiji", ističe demograf.

Napominje da, pored finsijske pomoći, postoje i drugi podsticaji – stambeni krediti za mlade oko 100.000 evra, pomoć za kupovinu prve nekretnine od 20.000 evra.

"Uvek se postavlja pitanje da li je, uz finansijski momenat, Srbija i jedna od država u Evropi i svetu koja najviše izdvaja za populacionu politiku, da li je možda tu i neki kulturološki moment bitan", zaključuje Pantović.