Od početka godine ubijeno 10 žena – kako kodirane poruke mogu spasiti život žrtvama nasilja

U Srbiji nema zvaničnih podataka o tome koliko je žena ubijeno u partnerskim odnosima. Podaci koji postoje samo su oni slučajevi koje prenesu mediji.

U poslednjih 15 godina, od kada mnoge organizacije prikupljaju podatke o femicidu, broj žena ubijenih u partnerskim odnosima u Srbiji iz godine u godinu ostaje dvocifren. Prema tim podacima, 2020. godine ubijeno je 27 žena, 2022. godine 28, a tokom 2023. život je izgubilo 27 žena.

Prema podacima od prošle godine najviše žena, čak osam, ubijeno je u Vojvodini. Dve žene ubijene su na teritoriji opština gde su pobegle, odnosno pokušale da pobegnu od nasilnog partnera, a jedna na naplatnoj rampi dok je bežala iz auta.

Prošle godine ubijeno je 17 žena, u odnosu na prethodne godine broj femicida je smanjen. 

"Kada uporedite strategije za sprečavanje nasilja i podatke Ministarstva unutrašnjih poslova za 2018, 2019, 2020. i 2024. godinu, vidi se da je u poslednjih pet godina broj prijavljenih slučajeva smanjen za manje od 500", navodi Kosana Beker iz Udruženja građanki Femplac. "A govorimo o čak 27.500 slučajeva nasilja koji se prijave tokom samo jedne godine", dodaje ona.

Svaka druga ubijena žena prethodno je prijavila nasilnika

To što brojevi pokazuju da se broj ubijenih žena smanjio, ne znači da je nasilja nad ženama manje. Na 27.500 prijava nasilja, samo prošle godine, izrečeno je oko 30.000 kaznenih mera nasilnicima. Svaka druga ubijena žena ranije je prijavila nasilje.

Šest žena prošle godine ubijeno je nožem, vatrenim oružjem pet, pretučene i udavljene po dve žene. Testerom jedna. Bušilicom jedna.

Istraživanje koje je sproveo 2023. godine poverenik za zaštitu građana pokazuje da je jedan od razloga zbog kojeg žene ne prijavljuju nasilje – nepoverenje u institucije.

"Neophodno je delovati pre svega usaglašeno sa više institucija. Tužilaštvo, policija i Centar za socijalni rad, minimum te tri institucije. Takođe je važno da se na više nivoa deluje. Sa jedne strane, ona trenutna bezbednost za ženu, trenutna – mislim bukvalno tog dana. Diskutuje se bezbednosni plan u najkonkretnijim koracima. Šta će uraditi kada izađe iz prostorije Centra za socijalni rad?", navodi Smilja Igić iz Gradskog centar za socijalni rad.

Kodirane poruke – život spasava reč

U Srbiji femicid i dalje nije krivično delo. Organizacije za ženska prava zagovaraju da se zakonom predvide veće kazne za nasilnike i bolje zaštitne mere. Zalažu se i za formiranje nezavisnog tela koje bi pratilo situaciju i koordinisalo na nadležnim institucijama. Do tada se žene snalaze kako znaju i umeju. Štite svoj život i živote svoje dece.

"Preporučuje se da se žena dogovori sa nekom bliskom osobom o šifri ili ključnoj reči za hitne situacije. Na primer, ako vas drugarica pozove i kaže: 'Baš pljušti kiša danas', to može biti znak da odmah pozovete policiju. Takve, naizgled bezazlene situacije ponekad mogu biti od presudne važnosti – i spasiti nečiji život", dodaje Igićeva.

Statistika i brojevi često mogu da zamagle problem. Tako je nedavno stigla vest da u najsrećnijoj zemlji na svetu – Finskoj, ima najviše nasilja nad ženama. Istina je da su u toj zemlji toliko osvešćeni o ljudskim pravima, da se prijavljuje i procesuira ono što je mnogima u Srbiji normalno.