Zašto jedan Vladimir 25 godina čeka da postane taksista

Vladimir Jovanović poželeo je da postane taksista. Sa tom željom živi skoro godinu jer do danas nije dobio licencu, iako se na svaki konkurs prijavljuje, ali još uvek nije ostvario svoju želju. Kako kaže, prikupljanje dokumenata je prilično kompleksan posao.

"Ima ih dosta – da niste osuđivani, da niste kažnjavani, da niste dužni porez, da ste profesionalni vozač, da imate saobraćajnu školu. Od tih dokumenata, jedno šest ima rok važenja, neki 15 dana, neki 3 meseca, neki 3 godine, pa moraju da se menjaju s vremena na vreme jer oni isteknu, pa vi vadite opet, pa opet predajete… Moj slučaj jeste individualan, ali to je moj problem, ali ja podržavam sve to jer kad bi se te dozvole delile tek tako svima – onda bi taksi izgubio smisao", kaže Vladimir.

Pored ostale dokumentacije koju je potrebno da neko prikupi da bi dobio licencu, jedan od važnijih dokumenata je potvrda o poznavanju grada.

"Ono što je najvažnije je poznavanje ulica, ali nije to ne znam koji broj ulica koji mora da se zapamti, koliko je bitno da se poznaje grad – da znate šta je Avala, kako je dobila ime, da znate nešto o Tašmajdanu i ostalim znamenitostima. Danas je grad pun turista, zašto ne bismo pričali lepo o svom gradu", kaže Aleksandar Bjelić, predsednik Saveza auto-taksi udruženja Srbije.

U toku protekle dve godine oko 2.000 taksista dobilo je licence. S druge strane, neki i dalje čekaju. U čemu je stvar?

"Mi da smo imali ljude koji ispunjavaju uslove, ne bismo raspisivali konkurse. Iscrpeo se taj broj. Posao u odnosu na prošlu godinu od novembra do danas pao je za 50 odsto. Tako da nema potrebe za puštanjem novih vozila, iako imamo još 600 mesta koja bi po planu mogla da budu popunjena do 2027", kaže Bjelić.

Saobraćajni fakultet je stručna ustanova koja izrađuje studiju i petogodišnji plan u kom piše koliko novih taksista godišnje može izaći na tržište rada. Ipak, kako kažu profesionalci, sve zavisi od toga koliko ljudi zaista ispunjava sve uslove.