Međunarodni dan borbe protiv zloupotrebe droga – odgovornost na porodici i društvu

U Srbiji se oko 50.000 građana suočava sa problemima bolesti zavisnosti od narkotika, a najugroženija grupa su mladi, upozorava Milan Pekić iz Kancelarije za borbu protiv droga. Prema njegovim rečima, većina osoba ulazi u svet zavisnosti kroz konzumaciju marihuane. Iako se čini da rešenja nema, problemi počinju da se povlače tek kada otpočne proces rehabilitacije i povratka u normalan život. Pekić posebno naglašava da teret odgovornosti ne sme pasti isključivo na pojedince koji se bore sa zavisnošću, već da je ključna blagovremena i sveobuhvatna podrška društva.

Obeležava se Međunarodni dan borbe protiv zloupotrebe droga sa ciljem da se skrene pažnja na jedan od najozbiljnijih globalnih problema koji pogađa pojedince, porodice i čitava društva.

Prema procenama, u Srbiji ima oko 50.000 zavisnika od narkotika. Vlada Srbije ističe da je u borbu protiv droga potrebno da se uključe svi segmenti društva.

Porast zloupotrebe narkotika u svetu i Srbiji

U poslednjih deset godina, broj ljudi koji pate od različitih poremećaja usled upotrebe droga porastao je na 39,5 miliona. To je povećanje od 45 odsto, navodi se u izveštaju kancelarije UN za borbu protiv droge i kriminala.

Milan Pekić iz Kancelarije za borbu protiv droga, pozivajući se na podatke iz Svetskog izveštaja UN, naglašava da su najnovije procene da je u 2023. godini čak 316 miliona ljudi starosti od 15 do 64 godine probalo narkotike, što je rast od 28 odsto u poslednjoj deceniji.

"Sva istraživanja pokazuju negativan trend – proizvodnja svih vrsta droga, osim heroina, je u porastu, kao i broj ljudi koji ih zloupotrebljava", objašnjava Pekić.

Tvrdi da u toj statistici Srbija ne odudara od sveta.

"Naše službe bezbednosti su prošle godine zaplenile oko pet i po tona različitih droga u okviru 18.000 zaplena. U prvih pet meseci ove godine već je zaplenjeno oko tonu i po", naglašava sagovornik iz Kancelarije za borbu protiv droga.

Kao najčešće korišćene droge navodi marihuanu, kokain i razne sintetičke droge. Upozorava da se one lako proizvode i distribuiraju.

"Mladi su najrizičnija grupa", naglašava Pekić.

Kaže da se sintetičke droge često se pojavljuju kao tzv. klupske droge, odnosno, kao stimulansi koji se koriste na festivalima i žurkama.

"Pružaju privid pojačanog doživljaja, ali vode u ozbiljne probleme", pojašnjava sagovornik Jutarnjeg programa.

Pekić: Mladi ne treba da snose svu odgovornost, potrebno je pružiti im pomoć

Kao uzroke konzumacije narkotika ističe nedostatak podrške i razumevanja u kritičnim trenucima života mladih.

Ističe da mladi ne treba da snose svu odgovornost.

"Mlade usmeravaju odrasli, to polazi od vaspitanja u porodici i društvu", objašnjava Pekić.

Kaže da im je potrebno pružiti pomoć, poverenje i podršku.

"Kada pokušaju da zatraže pomoć, a ne naiđu na podršku bližnjih, povlače se u svet koji ih nesvesno vodi u bolest. Potrebno je poverenje, pomoć i usmeravanje", kaže sagovornik.

Na pitanje kako porodica može da prepozna da neko koristi droge, Pekić odgovara da svaka supstanca ostavlja fizičke i psihičke tragove.

"Razdražljivost, slabiji uspeh u školi, gubitak interesovanja, zanemarivanje higijene, problemi sa snom i ishranom, promene u društvu, nervoza, znojenje, aritmije. To mora da se prepozna. Na primer, marihuana ima specifičan miris koji se ne može ne osetiti", rekao je Pekić.

Kao zabrinjavajući podatak ističe da 40 odsto mladih smatra da marihuana nije droga. Uzrok tome su, kaže, neodgovorne izjave pojedinaca.

Raste broj zavisnika

U Specijalnoj bolnici za bolesti zavisnosti u Drajzerovoj ulici godišnje se obavi preko 50.000 pregleda, oko 900 hospitalizacija i 1.500 pacijenata bude uključeno u program supstitucione terapije.

Direktorka bolnice dr Dijana Raketić naglašava da broj zavisnika raste iz godine u godinu.

"Mi beležimo ne samo porast broja zavisnika, već i sve složenije oblike zavisnosti. Zbog toga smo u bolnici morali da se prilagodimo – sada imamo četiri odeljenja, šest dnevnih bolnica i tri dispanzera", kaže dr Raketić.