Na Međunarodni dan izbeglica Srbija i dalje domaćin i dom za mnoge, rešavanje stambenih pitanja ostaje najvažnije

Komesarijat za izbeglice i migracije Republike Srbije, povodom Svetskog dana izbeglica, 20. juna, saopštava da je do danas pružena podrška za 54.235 porodica izbeglica i interno raseljenih lica i povratnika po sporazumu o readmisiji – od čega je 40.727 porodica izbeglica iz bivših republika SFRJ, 13.307 porodica interno raseljenih sa prostora Kosova i Metohije, i 201 porodica povratnika.

Ekonomski je osnaženo 23.513 domaćinstava, a podrška je pružena i kroz dodelu seoskih kuća sa okućnicom, građevinskog materijala, paketa hrane i ogreva, kao i jednokratnih novčanih pomoći.

"Tokom prošle godine podržali smo 7.175 porodica, a u prvih šest meseci ove godine već 3.787 porodica. Od tog broja, 156 porodica dobilo je direktnu stambenu podršku. Prema evidenciji, u Srbiji je još 7.512 porodica izbeglica koje nisu trajno rešile svoje stambeno pitanje“, naglasila je komesarka za izbeglice i migracije Nataša Stanisavljević.

Podseća i da je Srbija tokom ratova 1990-ih primila preko 600.000 ljudi. Danas je u statusu izbeglice još uvek 24.862 lica, dok je više od 400.000 steklo državljanstvo Srbije.

"Od početka ove godine evidentirano je 3.636 lica, što je za više od 50 odsto manje u odnosu na isti period prethodne godine", kaže komesarka Stanisavljević.

Trenutno je u prihvatnim i azilnim centrima kojima upravlja Komesarijat smešteno 307 migranata, uglavnom iz Avganistana, Egipta, Turske, Sirije i Maroka.

Regionalni stambeni program za izbjeglice — još daleko od cilja

Trideset i više godina nakon početka ratova u bivšoj Jugoslaviji, pitanje stambenog zbrinjavanja prognanih i interno raseljenih lica ostaje jedan od najtežih izazova u regionu. Regionalni stambeni program za izbeglice, koji je počeo da se realizuje još 2012. godine, do sada je rešio sudbinu oko 7.500 porodica. Ipak, brojke i dalje govore da je ovo pitanje daleko od rešenja koje bi zadovoljilo sve zainteresovane strane.

"Pomak postojao, ali je on vrlo spor. Ovo je najveći izazov naše regije i svi moramo da učinimo više", rekao je za RTS  predsednik Saveza Srba iz regiona Miodrag Linta.

Prema rečima Linte sredstva za ovaj program obezbeđena iz fondova EU i drugih međunarodnih donatora, ali da je realizacija sporo napredovala zbog birokratskih prepreka i nedostatka brzog odgovora nadležnih institucija.

Prema poslednjim podacima Komesarijata za izbeglice i migracije, još oko 8.500 porodica je u statusu podstanara ili čeka na rešenje. U ovu grupu spadaju i interno raseljene osobe sa Kosova i Metohije, koje su godinama u statusu privremenih stanara u neadekvatnim uslovima.

"Apelujemo na sve relevantne strukture da u što kraćem roku raspišu javne pozive za stanove, građevinski materijal i montažne kuće, jer ovo pitanje ne može da čeka još godinama", naglašava Linta.

Problemi sa imovinskim pravima i statusom

Još jedan veliki problem jeste pitanje imovine i prava na stečena prava. Prema podacima, oko 2.000 porodica čiji su stanovi izgrađeni sredstvima međunarodnih donatora još uvek čekaju da ih otkupe. Unutar ovog broja, najveći broj čine porodice uključene u italijanski SIR program, kao i porodice ratnih invalida i poginulih boraca.

Kako kaže Linta javni akteri u regionu su svesni da se prava prognanih Srba i drugih izbeglica sistematski krše. Vlasti u Zagrebu, Sarajevu i Prištini ometaju povratak imovine, a proces restitucije se često odvija birokratski, uz brojne prepreke.

"Problemi sa povratkom stečenih prava, sanacijom imovine i dobijanjem naknada za uništenu imovinu su danas najveći problemi koji se ne rešavaju", naglašava Linta.

Podseća da je Bečki sporazum o sukcesiji, potpisan jođ 2001. godine od strane država naslednica bivše Jugoslavije. On predviđa da sve imovine i prava stečena pre 31.12.1990. godine budu vraćena ili zaštićena.

"Ovo je suštinski važan dokument koji u svojoj suštini garantuje prava svih građana, ali se on u praksi ne sprovodi u potpunosti. Ja pozivam našu vladu da insistira na sprovođenju ovog sporazuma, jer bez toga, sve ostale mere su uzaludne", ističe Linta.

Dodaje da je aneks 7, koji se bavi pitanjem privatne svojine i stečenih prava, još uvek mrtvo slovo na papiru. Ovaj aneks je od ključne važnosti za rešavanje imovinskih sporova, ali je u praksi potpuno zanemaren.