Izmena Prostornog plana i nastavak projekta Beograd na vodi pod lupom javnosti, šta kažu stručnjaci

"Beograd na vodi", područje posebne namane, uređuje se i širi ka Adi Ciganliji. Stambeno-poslovni objekti, visoki od 70 do 120 metara, Beogradski sajam se seli u Surčin kada se završi EKSPO, pa će osim hale 1, koja je spomenik kulture i postaće multifunkcionalni centar, ostale hale biti srušene.

Promenada će se prostirati od Brankovog do Mosta na Adi, sve to predviđeno je nacrtom izmena i dopuna Prostornog plana ovog dela Beograda, koji je na javnom uvidu do 19. juna u Gradskoj upravi.

Okvirna granica obuhvata delove katastarskih opština Savski venac, Stari grad, Novi Beograd i Čukarica, a površina na kojoj će se prostirati sada iznosi skoro 350 hektara, što je dvostruko više od inicijalnog plana iz 2014. godine.

"Imamo veliki potez uređenja obale, sa puno javnih sadržaja. Naravno, u okviru tog plana, da bi sve imalo finansijski smisao i efekat, predviđeni su mešoviti kompleksi – poslovno-stambeni objekti, koji će sa sobom doneti i veliki broj javnih sadržaja: javne objekte, zelene površine, igrališta i sportske terene", naveo je Marko Stojčić, gradski urbanista.

Između Gazele i Mosta na Adi nalazi se i Hipodrom, ali i Savski rukavac. I tu su predviđene izmene, pre svega izgradnja 2 moderne marine.

"Hipodrom za sada ostaje tu gde jeste. Nemamo nikakav konkretan projekat, ali ćemo svakako pokušati da ga na neki način revitalizujemo i poboljšamo njegovo funkcionisanje. Ipak, predstoji da grad Beograd i Republika Srbija donesu konačan stav po ovom pitanju", dodaje Stojčić.

Predviđen je i nastavak uređenja leve obale Save, odnosno da se izgradilinijski park sve do Topčidera, da se stari železnički most pretvori u pešačko biciklističku zelenu oazu.

"Most postaje pešački, i pored te pešačke staze biće dosta dodatnih sadržaja – odmorišta, vidikovaca – tako da će ljudi koji prelaze sa jedne na drugu obalu reke Save moći da zastanu i uživaju. Od tačke gde se most završava na desnoj obali reke, krećemo sa izgradnjom Linijskog parka. Taj park će se prostirati od završetka mosta do Sajma, a zatim duž Bulevara vojvode Mišića, čak do Topčidera, prateći trasu nekadašnje železničke pruge", navodi Aleksandar Trifunović, zamenik direktora projekta "Beograd na vodi".

Izgradnja stanova planirana je i na parcelama pored dva spomenika kulture - Stare šećerane i Fabrike hartije Milana Vape. Nosilac izrade izmena je Ministarsvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture zajedno sa Agencijom za prostorno planiranje i urbanizam, na inicijativu privrednog društva "Beograd na vodi".

Zainteresovani mogu da iznesu svoje predloge koji se odnose na nacrt ovog planskog dokumenta na javnom uvidu do 19. juna.

Milić: Zelene površine se ne ukidaju, već planirano povećavaju

Studenti arhitekture i primenjene umetnosti i njihovi profesori okupili su se ispred Zavoda za zaštitu spomenika. Tvrde da je dopunom projekta Beograda na vodi cela jedna prostorno istorijska celina ugrožena.

Direktor Agencije za prostorno planiranje Đorđe Milić je gostujući u Beogradskoj hronici, potvrdio je da javni uvid u izmene Prostornog plana dela Beograda traje do 19. juna i da je postupak u potpunosti usklađen sa zakonom.

"Javni uvid traje 30 dana, počeo je 21. maja, i u skladu je sa Zakonom o planiranju i izgradnji. Sva zainteresovana lica, mogu da ostvare uvid. Obezbedili smo i javnu prezentaciju plana, u dva dana, kako bismo omogućili što većem broju građana da postave pitanja i dobiju odgovore od obrađivača. Četvrtak je poslednji dan za primedbe", istakao je Milić.

On dodaje da je deo primedbi usmeren na kompleks Beogradskog sajma, gde je trenutno samo Hala 1 pod režimom zaštite, a sve ostalo je predviđeno za potencijalnu urbanu transformaciju. Kako kaže, sve pristigle primedbe biće analizirane u okviru zakonske procedure, uz konsultacije sa nadležnim zavodima za zaštitu kulturnog nasleđa.

Primedbe javnosti – od kritike do dijaloga

Na pitanje da li će se primedbe građana uneti u konačni plan, Milić kaže da je to moguće – ukoliko su argumentovane i u skladu sa pravnim i stručnim okvirima.

"Osim onih primedbi koje kažu – treba prestati sa izradom ovog plana i sa nekim kvalitativima da se kaže da je projekat 'Beograd na vodi' metastaza, da je 'metastazirao u gradskom tkivu' Beograda. Mislim, kako odgovoriti na takvu primedbu", upitao je Milić.

Ali svaka konstruktivna primedba se uzima u obzir – pojasnio je on.

Šta je planirano u zoni Starog sajmišta?

Govoreći o delu od Brankovog mosta do Toplane, uključujući i prostor nekadašnjeg koncentracionog logora na Starom sajmištu, Milić ističe da je u planu da se stvori kompleks javnih zelenih površina uz reku.

Plan će, kaže, proći kroz sve potrebne saglasnosti, uključujući i Ministarstvo kulture i zavode. 

"Namera je da se stvori kompleks javnih zelenih površina uz reku, koji bi bio pristupačan i uređen za sve građane i posetioce. Plan ide na mišljenje svim resornim ministarstvima i Ministarstvo kulture će pribaviti mišljenje preko svojih resornih zavoda, tako da plan ne može biti usvojen dok se ne usaglasi sa Ministarstvom kulture i resornim zavodima", kaže Milić.

Vodoizvorišta na Makišu nisu ugrožena

Na pitanje da li su vodoizvorišta na Makišu ugrožena, direktor Agencije za prostorno planiranje kaže da su takve tvrdnje neosnovane.

"Nisu ugrožena, zato što je izvršena revizija zona sanitarne zaštite i u skladu sa važećim propisima, tamo gde je dozvoljena izgradnja objekata, tako se i planira, pribavljeni su odgovarajući vodni uslovi, tako da su te primedbe, uslovno govoreći, neosnovane. Razumemo zabrinutost javnosti, razumemo da je ovaj projekat vrlo zanimljiv i struci i drugima koji učestvuju u donošenju odluka, ali ovde nema bojazni da će doći do ugrožavanja sanitarne ispravnosti Beogradskog vodoizvorišta", kaže Milić.

Sve građevinske dozvole uz saglasnosti nadležnih

Pojašnjava da se svaka gradnja u zoni Ekspo 2027, kao i u ostalim delovima plana, mora sprovesti u skladu sa zakonom i uz saglasnost institucija za zaštitu životne sredine, voda i kulturnih dobara.

"Kada se planski dokument pripremi i usvoji, on je osnova za izdavanje lokacijskih uslova. Onda se lokacijski uslovi u skladu sa zakonom o upravljanju zgradnjom u objedinjenoj proceduri pribavljaju. Tako da svi imaoci javnih ovlašćenja daju svoje uslove i onda se ti uslovi inkorporiraju u tehničkoj dokumentaciji. Na osnovu te tehničke dokumentacije izdaju se građevinske dozvole. Građevinske dozvole, naravno, su osnova za izgradnju i kada se završi izgradnja, ide na kraju i upotrebna dozvola na osnovu izvedenog stanja", objašnjava Milić.

Ističe da je zakonom iz 2023. godine uvedena obaveza da svaki planski dokument mora da predvidi i procenat zelenih površina na građevinskoj parceli. 

"I to je jedan kvalitet koji sada mi pokušavamo da efikasnije inkorporiramo i da ta obaveza bude sadržana u lokacijskim uslovima, da taj procenat zelenila obavezno bude sadržan u građevinskoj dozvoli i da ne može da se dobije upotrebna dozvola ukoliko se taj procenat zelenila ne ispoštuje prilikom izgradnje objekata", naglašava on.

O zelenim površinama i urbanoj otpornosti

Milić tvrdi da zeleni prostor u Beogradu nije ugrožen samim planovima, već potencijalno neusaglašenim postupanjem na terenu.

"Planovi unose koncept zelene infrastrukture, koji podrazumeva mrežu povezanih zelenih zona. Zakon iz 2023. nalaže jasan procenat zelenila na parcelama. Naš cilj je ne samo očuvanje, već i proširenje tih površina", ističe on.

Prema njegovim rečima, nova metodologija u urbanizmu sve više uvodi koncept "otpornosti gradova" – kao odgovor na klimatske promene i urbane šokove poput poplava, vrućina i saobraćajnih gužvi.

"U budućnosti moramo težiti što većem broju nezastrtih površina – zelenilu koje je u direktnom kontaktu sa zemljom, jer samo tako možemo održivo graditi", zaključio je Milić.

Celo gostovanje Đorđa Milića možete pogledati u videu na početku teksta.