Jedan psiholog na stotine dece - može li obrazovni sistem sam da reši problem agresivnosti

Teško da je iko ostao ravnodušan na vest da je jedan dečak pretio da će ubiti pojedine nastavnike u svojoj školi. Nakon što je tužilaštvo saopštilo da će se tim slučajem baviti Centar za socijalni rad, ostala su otvorena pitanja ko i kako u školama radi s decom koja ispoljavaju agresivno ponašanje.

Jelena Kenić ističe da je potrebno izvršiti promene u društvu i sistemima od kojih obrazovanje zavisi da bi se došlo do sistemske promene koja bi uticala da se takve stvari ne dešavaju.

Sam psiholog veoma malo može da uradi na prevenciji, jer broj stručnjaka je nedovoljan, jedan je zadužen za prevelik broj dece.

"Čak i da se poveća broj stručnih saradnika, to je problem koji mora da se rešava na drugačiji način. Baš zato što je ostavljeno da se obrazovni sistem time bavi, nemoguće je u stvari na pravi način pristupiti. Iluzija je očekivati da će u tom sistemu jedno dete kome je potrebna specijalna pomoć dobiti ono što mu je potrebno", ukazuje Kenićeva.

Najbolje da roditelj prepozna situaciju

Kaže da nema nekih pravila, ali da je suština da kada roditelj sarađuje, može i da se pomogne detetu. Onda najčešće roditelj traži i drugu vrstu pomoći. 

"Najbolje je kada svi, uvezano, kao sistem reagujemo i učinimo sve što je potrebno za jedno dete. A između sebe imamo jedan sistem poverljivosti, podataka i svega onoga što zahteva rad sa jednim detetom", ističe psihološkinja.

Posebno naglašava da u situacijama kada roditelj ne sarađuje ostaje vrlo malo mogućnosti da se detetu pomogne.

Kako pomoći deci

Napominje da danas ima vrlo sofisticiranih tehnika i alata koji mogu da pomognu u obrazovanju, vaspitanju i roditeljstvu. Međutim, problem je što ta znanja koja postoje teško dolaze do prosečnog roditelja. Dobro bi bilo, ističe, da škola upravo bude medijum.

Ono što je svakom detetu potrebno i ono što znamo je da se oseća prihvaćeno, poštovano, vredno i da se oseća dobro u odnosu sa nekim. Kad to postignete sa detetom, onda je moguće da mu pomognete, čak i u uslovima u kojima živi koji su otežavajući.

Takođe, dodaje da bi bilo dobro da dete dolazi iz svoje kuće, iz porodice sa nekim osobinama empatije, altruizma i da je to već u kući naučilo. 

"Mislim da je sistem opterećen nečim što je broj informacija, priprema za neko znanje, za neko zanimanje i tako dalje, što nije suština. Ako vi pripremite dete sa nekim kapacitetima emocionalnim, socijalnim, ako ga pripremite nekim važnim osobinama koji će ga spremiti za sve što ga u budućnosti čeka, onda ste mnogo uradili, nije potrebno toliko informacija", zaključuje Jelena Kenić.

Poručuje da je to zadatak čitavog našeg društva i da bi korenite promene u obrazovnom sistemu donele boljitak za sve, i za zaposlene, i za decu, pa i za roditelje.