Četvrtkom u 9: Može li mleko da bude falsifikat i ko čita sitna slova deklaracija

Od 13 uzoraka mleka iz prodavnica u Srbiji, u 11 je jedna privatna laboratorija otkrila dodatu vodu. Nađeni su i mleko u prahu i biljno ulje. Onoga što ne bi trebalo da bude, otkriveno je u medu, vinu, i rakiji. Dve tone mesa, mlečnih proizvoda i ribe bez papira nedavno su povučene sa pijaca širom Srbije. Resorno ministarstvo radi na zakonu za bolju kontrolu hrane u zemlji i iz uvoza. Kontrole će ubuduće biti mahom nenajavljene. Najavljeno je i jasnije deklarisanje proizvoda.

Povodom najnovijeg slučaja zloupotrebe prodaje mlečnih proizvoda na tržištu, inženjer tehnologije Ivan Smajlović kaže da je to utvrđeno dok je su ispitivali autentičnost hrane i pića na tržištu Srbije.

"To je bio projekat i uradili smo određene analize. Specifično u ovom slučaju jeste da su uzorci mleka uzeti u radnjama po Srbiji. U 11 slučajeva je bilo primećeno povećano prisustvo egzogene vode, koja fiziološki nije iz mlečne žlezde krave. I to u opsegu od 25 do 45 odsto, što je indirektno ukazalo da je mleko mešano sa rekonstituisanim mlekom od mleka u prahu. Da je samo dodata voda, svi ti parametri koji su deklarisani – i mlečna mast, i proteini, i laktoza – bili bi razblaženi", objašnjava Smajlović.

Ističe da je nekoliko uzoraka bilo iz uvoza, a drugi sa domaćeg tržišta.

"Imati vodu u mleku nije opasno, ali nije ni dozvoljeno. Postoji fiziološka voda koja se nalazi u mleku i ona je prošla kroz mlečnu žlezdu. Ovde se zapravo radi o tome da se mleko mešalo sa jednom mešavinom mleka u prahu i vode česmuše. Kada otkrijete da toga ima i do 40 procenata, onda je jasno da je mešano pola-pola", napominje Smajlović.

Govoreći o najavi uredbe resornog ministarstva o jasnoj deklaraciji proizvoda, Nenad Budimović iz Privredne komore Srbije kaže da je u tome osnova deklarisanja i primena pravilnika o deklarisanju, označavanju i reklamiranju hrane.

"Ako pričamo o proizvodima biljnog porekla, tako moraju da se definišu. Ne postoji biljni sir. Kada se kaže sir, definitivno se misli na proizvod koji je nastao od mleka", zaključuje Trajković.

Tvrdi da bi ti proizvodi trebalo da budu strogo obeleženi i izdvojeni u vitrinama, kako bi kupac znao šta kupuje za svoj novac.

Miloš Trajković iz Udruženja odgajivača goveda Centralne Srbije naglašava da je problem u raširenoj upotrebi palminog ulja kao surogata u mlečnim proizvodima.

"Mlečna mast je skupa i prodaje se kao maslac, a nadomešćuje se jeftinim palminim uljem koje se može kupiti za evro po kilogramu. Mlečna mast je 10 evra po kilogramu. Time se potrošači obmanjuju, a naši proizvodi od pravog mleka dobijaju manju vrednost. Mogu bez kontrole da zamenjuju mleko jeftinim surogatima. Kompletan problem je u kontroli. Kada se bude uspostavila kontrola tržišta, onda će se znati šta je mleko, a šta nije – šta je mlečna mast, a šta ne", podvlači Trajković.

Mleko ili ne 

Inženjer Smajlović smatra da je tačno da proizvodi moraju da budu dodatno obeleženi kako bi se znalo da nisu mlečni, ali da iz uredbe koja je donesena proizilazi oznaka na proizvodu: "Nije 100 odsto mlečni proizvod".

"Samo po sebi to je oksimoron i to mora da se ispravi. Izjava da nešto nije 100 odsto mlečni proizvod u pravilniku ne postoji. Proizvod od mleka je isključivo od mleka i ne može da ima nikakve druge sastojke, odnosno, surogate. Ovom izjavom će potrošači da budu dovedeni u zabludu da kupuju mlečni proizvod koji je u manjem segmentu mlečni proizvod. To ne postoji. Znači, ili si mlečni proizvod ili nisi", navodi Smajlović.

Budimović iz PKS-a ističe da je pojačana kontrola uvoza zbog pojave bolesti slinavke i šapa u Evropskoj uniji, odnosno, u Slovačkoj i Mađarskoj.

"Samo izdavanje dozvola ide regularno. Trebalo bi videti da li mi sada imamo viškove i koliki su. Imamo mnogo mleka. Svi parametri koji govore o proizvodnji, uvozu, izvozu i potrošnji trebalo bi da se ukrste i da na taj način vidimo da li imamo više mleka nego prošle godine", navodi Budimović.

Trajković iz Udruženja odgajivača goveda Centralne Srbije podvlači da različite mlekare imaju različitu paletu proizvoda.

"Neke su orijentisane samo na pravljenje tvrdih sireva. Druge na mleko ili jogurt. Najveći problem koji se trenutno javlja na tržištu su mlekare koje proizvode tvrde sireve. Njihova potrošnja je smanjena, jer je ogroman udeo biljnih sireva", zaključuje Trajković.

Kvalitetno mleko

Govoreći o ideji nacionlano-referentne laboratorije koja bi trebalo da ocenjuje kvalitet mleka, Trajković ističe da je oprema za takvu inicijativu nabavljena još pre 15 godina.

"Zašto to nije raspakovano i upotrebljeno, pitanje je za ljude u ministarstvu. Država želi da sprovede to na takav način što želi da daje premije na osnovu kvaliteta mleka. To je sve u redu, ali imamo jedan problem. Moramo da pripremimo naše proizvođače za taj korak", navodi Trajković.

Budimović smatra da je u pitanju višegodišnja inicijativa koja bi trebalo da se sprovede u realnosti.

"Nama su vrlo bitni i mali proizvođači i velike industrijske mlekare. Želimo da pomognemo onim farmerima sa velikim sistemima, koji imaju veliki broj grla, ali i farmerima koji imaju 100, 150 ili 200 grla – da ulože u kvalitet mleka", ukazuje Budimović.

Smajlović smatra da je ova mera direktno okrenuta protiv malih proizvođača, i na njihovu štetu.

"Ako u ovom trenutku ne radite kontrolu tržišta, a skidate premiju proizvođačima mleka koji su direktno pogođeni samim odsustvom kontrole, pravite smrtnu kaznu za male farme", zaključuje Smajlović.

Celu emisiju možete da pogledate u video zapisu na početku teksta.