Iz Prizrenske bogoslovije izašla deseta generacija mladih bogoslova

Veliki dobrotvor, Sima Andrejević Igumanov, svom rodu i Srpskoj pravoslavnoj crkvi je ostavio zdanje u kome od 1871. godine "uče i za duhovna zvanja se spremaju, sinovi njegove otadžbine".

Volja zadužbinara, sa kratkim prekidom, ispunjava se duže od vek i po.

"Mnogi od nas su se po prvi put tada odvojili od svojih porodica i došli su ovde. Međutim, bili smo svesni same uzvišenosti službe i sećali smo se uvek reči iz Svetog pisma, Sv. Apostola Pavla koji je govorio – Sve mogu u Hristu, koji mi daje nadu", poručuje maturant Prizrenske bogoslovije Vasilije Mladenović.

Stazama svojih prethodnika, nove generacije bogoslova čuvaju tradiciju škole u gradu na Bistrici.

Prema oceni izaslanika Svetog arhijerejskog sinoda Srpske pravoslavne crkve, đakona dr Nikole Lukića, ovi maturanti su znanjem potvrdili da su svesni časti i privilegije koju su imali.

"Njihov trud je poseban po tome što ima jednu drugu dimenziju trpljenja, jer se ovde krst jače i jasnije vidi, tim pre što je njihov život uslovljen i nekim spoljnim okolnostima", kaže Lukić.

Ipak, naglašava da oni to na svojevrstan način podnose. Čestitao im je na hrabrosti, trudu, što su učili, radili i pokazali zavidne rezultate.

Mitropolit raško-prizrenski Teodosije poručuje: "Ako Gospod daje sile da obnovimo naše svetinje, on nam daje i te druge sile, da i duša te svetinje bude obnovljena i da ponovo imamo monahe, sveštenike, sveštenoslužitelje".

Vladika naglašava da su svetinje i podignute da bi bile domovi molitve i sabiranja, gde bi nalazili duhovno utočište, utehu i spasenje.

I pojanje je odjekivalo i jutros u Przrenu, iz zadužbine kralja Milutina - Bogorodice Ljeviške.

Sveta arhijerejska liturgija opet je objavila radost, veru i snagu naroda, koji uz ovu svetinju, podignutu još 1306. godine, opstaje u gradu na Bistrici.