Žrtve porodičnog nasilja ćute – strah i nedovoljno poverenje u sistem, pomoć traže i u verskim zajednicama

Mnoge žene i danas ćute i trpe nasilje u svoja četiri zida, do kobnog momenta. Od početka godine, osam žena je izgubilo život u porodičnom nasilju.

Ministarka bez portfelja zadužena za rodnu ravnopravnost Tatjana Macura rekla je za RTS da je crna statistika takva zato što se bavimo brojem izgubljenih života u slučajevima porodičnog nasilja.

"Prošle godine ubijena je 21 žena, ali da bismo mogli da taj podatak na pravi način analiziramo, moramo da vidimo kakva je bila situacija u nekom periodu ranije. Dakle, 45 odsto je manje ubijenih žena i muškaraca u slučajevima porodičnog nasilja u odnosu na neki raniji period“, kaže Macura.

Navodi da su sve institucije sistema koje se neposredno bave podrškom žrtvama nasilja, a to su, pre svega, Ministarstvo unutrašnjih poslova, Ministarstvo zdravlja, Ministarstvo pravde, Ministarstvo za rad, socijalna pitanja, kao predstavnici na lokalnom nivou intenzivno rade na suzbijanju i na prevenciji nasilja.

Šta pokazuju istraživanja

Prema istraživanju koje je sproveo Centar za istraživanje i razvoj društva – IDEAS, početkom ove godine, na uzorku od oko 800 žena, može se videti da se žene koje se obraćaju za pomoć kada dožive nasilje u najvećem broju slučajeva obraćaju centrima za socijalni rad – 60 odsto, zatim policiji oko 46 odsto.

"Ono što je neobičan podatak i verujem da će sve zaintrigirati jeste da se u 38 odsto slučajeva obraćaju predstavnicima verskih organizacija“, ističe Macura.

"Mi ćemo se u narednom periodu svakako baviti i dodatnim istraživanjima kako bismo mogli da vidimo na koji način žrtvama može na nekom individualnom planu u stvari pomoći i unaprediti sistem podrške žrtvama. U tom smislu će nam biti važne ne samo informacije koje dobijemo sa terena od organizacija, odnosno institucija koje se bave ovom temom, nego i neposredno od samih žrtava“, kaže ministarka.

Aktivno učešće svih 

Više od 50 odsto žrtava ubijeno je u svom domu. Sigurne kuće nisu jedino sigurno mesto za žrtve porodičnog nasilja.

"Jako nam je važno da motivišemo žene i muškarce žrtve nasilja da prijave nasilje nadležnim institucijama, ali ne samo njih, jer veoma često se osobe koje su žrtve nasilja ne nalaze u situaciji da imaju dovoljno hrabrosti i snage da podignu glas protiv nasilja koje doživljavaju. Sa druge strane, i okolina žrtve nasilja koja često svedoči nasilju, takođe, ima obavezu da prijavi nasilje“, dodaje Macura.

Prema njenim rečima, bilo bi značajno da se pokrene aktivnost koja će da podigne svest o tome da svi imamo obavezu da učestvujemo aktivno u temi koja se odnosi na suzbijanje, odnosno sprečavanje nasilja, da bi se osnažile i ohrabrile žrtve nasilja, da čuju prave informacije kome i na koji način mogu da se obrate za pomoć.

Podići poverenje u institucije sistema

"I žrtve između sebe takođe komuniciraju pa između ostalog dolaze do takvih informacija. Važno je da se podigne poverenje u institucije sistema ukoliko ono sada nije na zadovoljavajućem visokom nivou. Ja bih volela da su ovi podaci mnogo bolji nego što su sada, iako brojevi govore sami za sebe i dosta su visoki. U narednom periodu ćemo razgovarati sa predstavnicima institucija sistema, pre svega, mislim na ljude koji rade u centrima za socijalni rad, u policijskim upravama, na ljude koji rade u zdravstvenim ustanovama, dobićemo od njih povratne informacije i videti na koji način se primenjuje prevashodno Zakon o sprečavanju nasilja u porodici“, navodi Macura.

Iz ovog prikaza (grafike) možete da vidite na koji način se ovaj broj smanjivao tokom godina, odnosno od trenutka kada je Srbija ratifikovala Istanbulsku konvenciju, a nakon toga donela Zakon o sprečavanju nasilja u porodici i počela da ga primenjuje, uz "intervenciju" na izmenama i dopunama zakona – krivičnog.

"Možemo da zaključujemo da imamo 45 odsto manje ubijenih žena i muškaraca nego što je to bio slučaj pre 15 godina. Ali opet kažem 21 ubijena žena u slučaju porodičnog nasilja ili 16 ubijenih muškaraca je svakako prevelik broj da bismo mi ove podatke sa ushićenjem izgovarali i u tom smislu mi ćemo i u narednom periodu nastaviti kampanju da pružamo podršku žrtvama nasilja da nasilje prijavljuju institucijama sistema“, rekla je Macura.

Ko određuje na kom su nivou poremećeni porodični odnosi 

Odgovarajući na pitanje ko određuje na kom su nivou poremećeni porodični odnosi, ministarka Macura kaže da odluku ne donosi samo jedna osoba ili samo jedna institucija, na kraju formalno to napiše osoba koja pripada tužilaštvu, ali mišljenja daju svakako i centri za socijalni rad i policijske uprave i oni zajedno pokušavaju da nađu najbolje rešenje za žrtvu nasilja.

"Pozivam žrtve nasilja da prijavljaju nasilje, pozivam one osobe koje imaju saznanja da neko doživljava nasilje, da je u njihovom neposrednom okruženju, da umesto njih smognu snage i da prijave to nasilje. I isto tako, žrtve nasilja, onog trenutka kada institucije sistema izađu na teren i pokušaju da pronađu pravo rešenje, da poslušaju stručnjake koji će bez pristrasnosti pristupiti realizaciji situacije, omogućavajući njihovu bezbednost. Jer imamo situacije u kojima recimo žrtve nasilja sakriju praktično pojedine podatke, na primer, da to nije prvi put da doživljavaju fizičko nasilje“, objašnjava Macura.

Stigma, strah, osuda okoline

Još su, kako kaže, prisutni stigma, strah od toga da vas osudi okolina, najbliži, da možda nemate osećaj da će vam neko priteći u pomoć i u tom smislu jeste mnogo važno da poslušaju predstavnike institucija sistema, jer oni mogu da ponude i neka rešenja i biti otvoreni u toj komunikaciji.

"Osećaj je takav da žrtve nemaju dovoljnu zaštitu od sistema i na tome treba raditi. Dakle, svako ko je žrtva nasilja očekuje podršku odmah istog sekunda, naravno, kada se dešava, ali zato je važno da taj odnos koji postoji između onih koji pružaju podršku kada je u pitanju zaštita nasilja i žrtve nasilja bude otvoren i maksimalno transparentan, jer u slučaju da napadač ima pištolj kod sebe, a vi to ne prijavite, kako će onda institucija sistema u tom slučaju da reaguje", zaključila je Tatjana Macura.