Pre 26 godina okončana Bitka za Košare – najteži front agresije NATO-a

Bitka je završena povlačenjem Vojske Jugoslavije nakon Kumanovskog sporazuma.

Napad je bio silovit, iznenadio je Vojsku Jugoslavije. OVK je zauzela karaulu, ali nije uspela dublje da prodre na Kosovo i Metohiju, što je bio osnovni cilj napada.

Kako je sve počelo i kako se završilo i o najvažnijim detaljima bitke u analizi pukovnika u penziji Duška Šljivančanina, ratnog komandanta 53. graničnog bataljona Prištinskog korpusa 3. armije Vojske Jugoslavije, za Internet portal RTS-a.

Šest najvažnijih momenata o bici na Košarama, jednoj od najtežih i najdramatičnijih bitaka tokom NATO agresije na SR Jugoslaviju 1999. godine

Gde se odigrala bitka

Bitka na Košarama odigrala se na jugoslovensko-albanskoj granici, u rejonu karaule Košare, u blizini Prokletija.

Taj granični pojas bio je od ključnog značaja jer je predstavljao mogući koridor za kopneni upad terorista OVK sa teritorije Albanije u Kosovo i Metohiju.

Granicu je obezbeđivao 53. granični bataljon sa devet stalnih i tri letnje karaule: karaula Kožnjar u blizini manastira Visoki Dečani, letnja karaula "Boško Žilović", karaula "General Pavle Ilić", letnja karaula Đeravica, karaula Košare, karaula Morina, "Mitar Vojinović", karaula Deva, karaula Ćafa Prušit, karaula Goden, karaula "Dejan Radanović" i karaula Liken u podnožju planine Paštrik.

Stanje na toj granici je uvek bilo stanje ni rata ni mira. Do momenta potpisivanja Kumanovskog sporazuma nijedan strani vojnik nije kročio na tlo Kosova i Metohije. Odbranom državne granice omogućeni su uslovi za pregovore našem državnom rukovodstvu i Rezoluciju 1244.

Ko je učestvovao u bici

Sa jedne strane bile su jedinice Vojske Jugoslavije – uglavnom mladi vojnici na redovnom služenju vojnog roka. 

U odbrani karaule učestvovali su vojnici iz sastava 125. motorizovane brigade i 53. graničnog bataljona, uz podršku elitnih jedinica – 63. padobranske i 72. specijalne brigade. 

Sa druge strane, napad su izveli pripadnici terorističke OVK, uz direktnu logističku, artiljerijsku i obaveštajnu podršku NATO alijanse i regularne vojske Albanije.

Kada je bitka počela i koliko je trajala

Bitka je počela 9. aprila 1999. godine, na Veliki petak, i trajala puna dva meseca. To je bilo vreme žestokih okršaja, pod stalnim NATO bombardovanjem, i u nemogućim uslovima za odbranu.

Počela je snažnim udarom iz vazduha i sa distance po svim objektima infrastrukture koji sa prostora centralne Srbije izvode na prostor KiM uz elektronsko ometanje svih veza.

Prvi i najteži udar primili su vojnici na karauli Košare i Morina iz sastava Prve granične čete 53. graničnog bataljona.

Zapravo, bitka u rejonu Košara počela je još 1997. godine, intenzivirala se 1998. a kulminirala 9. aprila 1999. i trajala do 14. juna. 

Bitka na Paštriku počela je 26. maja rano ujutro i trajala je bez prekida do 14. juna.

Strateški cilj napadača

Cilj napadača je bio da se probije granična linija i omogući kopneni prodor OVK ka dubini teritorije Kosova, čime bi se stvorila zona pod njihovom kontrolom pre okončanja rata.

Linija fronta je nekoliko puta pomerana, ali ključni cilj, proboj granice – nije postignut.

Vojska Jugoslavije je, uprkos svim nepovoljnostima, zadržala kontrolu nad područjem i sprečila kopneni prodor neprijateljskih snaga preko Košara.

Zašto je bitka značajna

Bitka na Košarama smatra se simbolom herojstva, požrtvovanja i otpora mladih vojnika koji su branili teritoriju zemlje u neravnopravnim uslovima.

Postala je deo kolektivnog sećanja kao primer odbrane otadžbine u vremenu opšte agresije i izolacije.

To nije bila samo borba za karaulu – to je bila borba za obraz i čast vojske i naroda. Moral u jedinicama bio je iznad svakog očekivanja. Iza nije bilo druge linije. Iza nas je bila Srbija.

Bitke na Košarama i Paštriku su simbol odbrane od NATO agresije.  

Žrtve i sećanje

Bitka na Košarama ostala je zapamćena kao simbol otpora i žrtve. Pored vojnog značaja, ona nosi i duboku emocionalnu vrednost – kao podsećanje na mlade živote koji su u trenutku istorijske neizvesnosti stali u odbranu granice svoje zemlje.

Sećanje na ovaj događaj, ali i odbranu otadžbine 1999. godine ne blede a poginuli i preminuli saborci zauvek će ostati upisani u istoriju.

Sećanja na heroje obeležena su spomenicima i memorijalima.

Među palim borcima bili su mnogi mladići od 18 i 19 godina, tek pristigli na služenje vojnog roka. 

Branili su zemlju kao veterani, a bili su deca!