"Da se dečja graja bolje čuje" – donatorsko veče u Guči za izgradnju igrališta u Prebilovcima

Među najstadalnijim selima u svetu tokom Drugog svetskog rata svrstani su Prebilovci. Do avgusta 1941. godine brojalo je oko hiljadu stanovnika, a ustaški pokolj preživela su samo 174 žitelja.

Srpska pravoslavna crkva je kanonizovala stradalnike, a izgradnjom Hrama vaskrsenja Hristovog svake godine veliki broj vernika pokloni se moštima prebilovačkih i donjohercegovačkih mučenika.

Aleksa Dragićević, predsednik MZ Prebilovci, kaže da je i posle tolikih stradanja, zaista došlo vreme da se tu gradi.

"Taj hram je izgrađen 2015. godine, baš u ovome trenutku se gradi jedan konak, pored toga hrama i prilikom izgradnje konaka, svetinja u Prebilovcima će preći u manastir. Tako da će to mesto uvek večno da živi, a upravo plato pored manastira je predviđen da se izgradi sportski za male sportove", rekao je Dragićević.

Dragačevski privrednik Ratko Vukićević aktivno se uključio u akciju za izgradnju igrališta, organizovanjem donatorske večere pod sloganom "Da se dečja graja bolje čuje“. Obezbeđena je trećina sredstava, ali očekuje da će inicijativa biti podržana i iz drugih delova Srbije.

Ratko Vukićević, privrednik iz Guče, kaže da ga je jedan čovek iz Prebilovaca pitao otkud pomažem Prebilovce kad nikakve veze nema sa Prebilovcima.

"Ali ja mu kažem: svi mi imamo i te kakve veze sa Prebilovcima. Nažalost, to je tragedija celog srpskog naroda, nije samo Prebilovaca. I ne smemo da zaboravimo. Mi treba da odemo tamo, da obiđemo, da vidimo i da pomognemo da napravimo malo sportsko igralište da se deca iz ta tri srpska sela tu okupljaju, da se ta dečja graja bolje čuje", kaže Vukićević.

Prebilovci danas broje 40 stanovnika, koji su čvrsto rešeni da ostanu na hercegovačkom kamenu, uprkos nimalo lakim okolnostima života.

"Imamo dosta obećanja sa svih strana, ali nekako se to samo završava na tim obećanjima. Najveći problem sadašnjice Prebilovaca je vodovod, koji mi eto u 21. veku nemamo tu vodu, a imamo obećanje iz Vlade Republike Srpske i Vlade Republike Srbije, ali to nikako da se ostvari, da se to završi", kaže Aleksa Dragićević, predsednik MZ Prebilovci.

"Mislim da će se dolaskom u Prebilovce i susretanjem uživo s tim ljudima koji još tamo žive, doduše u mnogo manjem broju i sa njihovim stradanjem probuditi kod nas Srba dobrota i toplina, koju imamo. I da ćemo svi zajedno učiniti sve ne samo sad da se ponovo čuje dečja graja na igralištu, nego da se pomogne da se život u Prebilovce vrati", navodi dr Dušica Toljić Šuluburić iz Čačka, potomak Ljubice Ekmečić iz Prebilovaca.

U tome će istrajavati i potomci preživelih Prebilovčana, ali i svi koji smatraju da u vaskrsenju tog stradalnog sela treba pristupiti kako se to čini u obnovi svake srpske svetinje.