Internet predatori u zasedi - šta je prava mera roditeljske kontrole

Vest koja je obišla sve medije – da su čoveka na Kalemegdanu pretukli maloletnici jer je pozvao njihovu maloletnu drugaricu na sastanak preko interneta – nije zvanično potvrđena.

Čovek je navodno, kako novinari prenose, preko Fejsbuka zakazao sastanak sa devojkom, za koju nije znao da je maloletna, ali su ga na mestu sastanka napali njeni drugovi. Istraga će utvrditi o čemu je reč.

Gostujući u Beogradskoj hronici, tužilac Boris Majlat iz Posebnog odeljenja za visokotehnološki kriminal u beogradskom Višem javnom tužilaštvu, rekao je, govoreći o slučaju kao ovom sa Kalemegdana kada deca ili roditelji uzimaju pravdu u svoje ruke, da se to dešavalo, ali da nije učestalo.

"Nikako ne smatramo to opravdanim. Znači, to je nešto što bi trebalo izbegavati upravo razgovorom s decom, pravovremenim razgovorom s decom, prijavljivanjem krivičnog dela. Moram da budem iskren, većina roditelja zaista štiti svoju decu upravo na taj način što pozove dete, razgovara s njim, a nakon toga ode s njim u najbližu policijsku stanicu gde se delo prijavi i gde se onda fotografišu te poruke koje su bile neprimerenog ili seksualnog sadržaja“, navodi Majlat.

Prva stvar koju roditelji treba da urade

Tužilac Majlat kaže da roditelji treba da razgovaraju s decom.

"Stvarno mislim da je jako korisno razgovarati s decom i da dete ima poverenja i u svoje nastavnike, razrednog starešinu, psihologe. Ono što je problem jeste da kada se uoči da se na to adekvatno reaguje i da se to prijavi ili policiji ili tužilaštvu, dakle da se odmah reaguje što pre kako dete ne bi dugo trpelo posledice takvog zlostavljanja“, rekao je Majlat.

Kako izgleda procedura

Majlat napominje da je dete apsolutno zaštićeno tokom te procedure.

"Da li se osećaju krivim, to najviše zavisi od njihovih roditelja. Mi se zaista trudimo da i s roditeljima porazgovaramo i da im ukažemo na to da ne treba da ih tretiraju tako da se oni osećaju krivim, oni su vrlo mladi u adolescentskom periodu, tinejdžerskom dobu, da zaista nema potrebe da ih smatramo krivim, ali da bi bilo dobro da ih kontrolišemo kako ne bi dolazili više u te situacije“, kaže tužilac.

Prijava se može podneti i u policijskoj stanici i u nadležnom tužilaštvu, i u tom slučaju podaci se prikupljaju.

"Poenta je u društvenim mrežama na kojima se najčešće susreću. To je kod nas Instagram. Mi se obraćamo tada Instagramu u cilju prikupljanja podataka od Instagrama kao pružaoca usluge. U stvari, to je kompanija 'Meta', koja nam tada dostavlja određene podatke o vlasniku tog profila i mi, eventualno, na osnovu tih podataka možemo da utvrdimo identitet učinioca krivičnog dela“, ističe tužilac.

Navodi da su deca prisutna i na Tik-toku, a na Instagramu ima trenutno najviše korisnika.

"A što se tiče načina na koji im pristupaju, raznorazni su. Ono što između ostalog jeste slučaj da se to nekada dešava i kao vršnjačka šala. Znači da to nije uvek i svaki put klasičan pedofil koji stoji iza toga, ali dešava se i tako nešto i mislim da je i u jednoj i u drugoj situaciji potrebno prijaviti upravo radi opreza i radi izbegavanja nemilih događaja“, kaže Majlat.

Koje su najčešće greške koje prave roditelji 

Ukoliko roditelji kontrolišu baš sve aktivnosti dece na internetu, to je prevelika kontrola, a ukoliko ne kontrolišu uopšte, to nije dobro. Treba naći meru kontrole, istakao je tužilac.

S detetom treba otvoreno razgovarati o sajtovima koje posećuje, o društvenim mrežama preko kojih stupa u komunikaciju s nepoznatim osobama čak i kad misli da nisu nepoznate jer su se predstavile kao prijatelji, drugari, poznanici nekih njegovih poznanika. Roditelj treba da ima mogućnost da na svom telefonu prati šta njegovo dete radi na internetu, koje sajtove posećuje, s tim da mu ne skreće pažnju na sve što je pogledao, što ulazi u sferu nedozvoljenog za detetov uzrast, savetuje tužilac Boris Majlat.

U stvari, to je i najbitnije u ovakvim situacijama da ne bi došlo do bilo kakvih zloupotreba, zaključio je tužilac Majlat.