Prijemni, školarine i nadoknade nastave i dalje pod znakom pitanja – neizvestan kraj i početak akademske godine

Prema nepisanom pravilu, a u redovnim okolnostima – Univerzitet u Beogradu predlog upisnih kvota usvaja već u februaru, što naknadno dobija i potvrdu Vlade.

Broj samofinansirajućih studenata i visinu školarine određuju sami fakulteti, u skladu sa akreditacijom. Konkursa, međutim, još nema, a ni maturanti nisu spremni, jer moraju da nadoknade propušteno.

"Što se Univerziteta tiče, spremni smo da prijemni ispit bude u julu ili septembru, u skladu sa instrukcijama. Jedan deo fakulteta je spreman da ove godine ide bez prijemnih ispita, završi upis. To su fakulteti koji imaju manje interesovanje za upis", kaže prof. Goran Roglić, dekan Hemijskog fakulteta u Beogradu.

Nadoknada čeka i studente starijih godina. Prošle nedelje stigao je i poziv rektora svim akterima Univerziteta da zajednički obezbede uslove za završetak školske godine i upis nove generacije brucoša.

"Ova školska godina nije gotova i treba je tretirati kao moguću da se završi, pomeranjem početka sledeće ili promenom sistema organizacije nastave i ispitnih rokova, u dogovoru i sa studentima, i resornim ministarstvom, i državom", ističe prof. Velimir Šećerov, dekan Geografskog fakulteta u Beogradu.

Odluka FON-a

Odluku o početku nadoknade nastave doneo je i Fakultet organizacionih nauka.

"Cilj je da se obezbedi kontinuitet u obrazovanju za studente kojima je to potreba ili želja, ali naglašavam – bez nametanja obaveze drugima i uz puno razumevanje za specifične okolnosti u kojima se nalazimo“, navodi prof. Marko Mihić, dekan FON-a.

Prema njegovim rečima, ovom odlukom pokušavaju da sačuvaju akademski tok rada, ali i da ne ugroze i ne naruše dijalog koji FON ima sa svojim studentima.

"Moguća su rešenja kao što su produženje semestra, prilagođeni ispitni rokovi ili eventualno pomeranje termina prijemnog ispita, ali uz prethodne konsultacije sa Univerzitetom i resornim ministarstvom. Najvažnije je da nijedan student – sadašnji ili budući – ne bude oštećen i dobije priliku da nastavi obrazovanje", kaže Mihić.

Hibridna nastava

Saglasnost za nastavu na daljinu daje Ministarstvo prosvete fakultetima koji to zatraže, a Nacionalno akreditaciono telo ažurira spisak. Do sada su na spisku dva univerziteta – državni novopazarski i kragujevački, 34 fakulteta i 16 akademija strukovnih studija i visokih škola.

"Visokoobrazovne ustanove ne mogu samostalno odlučivati o uvođenju hibridnog modela koji je primenjivan i u periodu korone, već to mogu implementirati uz prethodnu saglasnost Ministarstva prosvete. Nacionalni savet za visoko obrazovanje, takođe, dao je tumačenje da je to moguće", ukazuje prof. Nebojša Zdravković, direktor Nacionalnog akreditacionog tela.

Zdravković objašnjava da se na njihovom sajtu svaki dan povećava broj visokoškolskih ustanova koje su dobile saglasnost za izvođenje nastave u hibridnom formatu.

Školska godina po pravilu počinje 1. oktobra. Određena odstupanja, ali ne velika, jesu moguća, kažu u resornom ministarstvu.

"Svako odlaganje početka godine i svi zahtevi ka produženju postojeće do 1. ili 15. novembra, ili decembra – imamo različite zahteve – podrazumeva da je neophodno raditi zakonske izmene propisa koji regulišu prava studenata", poručuje dr Aleksandar Jović, pomoćnik ministra za visoko obrazovanje.

Razgovori predstavnika Vlade i državnih univerziteta nastavljaju se sledeće nedelje.