Oko: Protesti u Srbiji – "generacijska stvar" onih koji će naslediti društvo

Istoričar i profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu Miloš Ković rekao je da je bio na protestu 15. marta pošto kao istoričar mora da sve vidi svojim očima. Istakao je da su dva utiska ovih protesta.

"Prvi, to su sve mladi ljudi. Ovo je generacijska stvar. Bilo je i starijih, ja sam bio među najstarijima, bilo je čak i starijih od mene. To su uglavnom studenti, možda mladi ljudi koji su se tek zaposlili ili traže posao, bilo je i srednjoškolaca. To je jedno, definitivno generacijska stvar. I drugo, simbolički, to je potpuno srpska priča. Ja sam lično kritikovao ovaj protest negde krajem decembra meseca kada sam rekao da ne vidim Kosovo, ne vidim one teme koje jesu relevantne za ovo društvo", rekao je Ković.

Dodao je da je ipak došlo do "fermentacije" i da su mladi ljudi velikim delom nacionalno orijentisani.

"U subotu gledam samo srpske zastave. Bilo je čak i zastava 'Nema predaje', kosovskih zastava, mlade devojke ogrnute srpskim zastavama. Simbolički, potpuno srpska stvar", naveo je Ković i dodao da je bilo čak i Karađorđevih ustaničkih zastava.

Istakao je, međutim, da u studentskim zahtevima i njihovim porukama ne vidi Kosovo, ali da vidi zborove i plenume, dok nacionalni sadržaj ne vidi.

Ković je naveo da je istorija ciklična kod svih evropskih nacija, ali da se za Rusiju, Argentinu i Srbiju kaže da smo osuđeni na ponavljanje istorije.

"Što se tiče uporedivosti, bio sam na puno tih protesta. Bio sam ispred Skupštine kad je bio Cankarjev dom. To je bilo ogromno. Bio sam na Gazimestanu '89, ogromno", naveo je Ković.

"Studentski protesti su ogromni, ali tek treba da se vidi šta će biti u budućnosti s njima"

Ocenio je da u nekim trenucima studentskog protesta ima karnevalske atmosfere, ali da se tokom 15 minuta tišine vide ozbiljnost i pijetet. Dodao je da su studentski protesti ogromni, ali da tek treba da se vidi šta će biti u budućnosti s njima.

"Imamo s jedne strane studentski protest, s druge strane građanski protest. Sa treće strane imamo stranke i sa četvrte imamo vlast. Unutar studentskog protesta postoje vrlo heterogene struje, koliko mogu da vidim gledano sa strane. Građanski protest ima svoju dinamiku. Ovo je '68, ali da su građani izašli napolje, mada ne bi smeli ovako građani masovno da izađu '68. Ovakvo spajanje studentske energije i građanske, to nismo videli. Sami građani, šta oni hoće, mislim da vrlo jak uticaj imaju ove televizije Nova S i N1, što je određeni ideološki input, koji je jasan i vrlo specifičan, proevropski, prozapadni", rekao je Ković.

Dodao je da ima i građanstva koje je suverenistički orijentisano, kao i da su stranke van ovoga, ali da su prisutne preko svojih ljudi na određenim fakultetima.

"Imate nevladin sektor, Proglas i slično, vrlo su prisutni na Univerzitetu, ne na svim fakultetima, ali na nekima su vrlo uticajni. Vrlo je heterogeno. Nemamo ni najsjajniji odnos između studentskog protesta i opozicije. Vidimo da studentski protest, bar ovi plenumi na kojima sam ja bio, ja sam to video svojim očima, kako oni te stranke odbijaju od sebe", naveo je Ković.

"Protest 15. marta bio, ako ne najveći, onda među dva najveća"

Novinar i publicista Ratko Dmitrović je rekao da je protest održan 15. marta bio, ako ne najveći, onda među dva najveća, ali da nije prisustvovao skupu u subotu.

"Nemam ja više nerava za to. Poslednji veliki je 5. oktobra. I ja sam tu bio u onom drugom krugu Đinđićevog informativnog štaba. Više sam radio van Beograda, bio sam tu na ulici. I rekao sam, nakon onoga što se dogodilo preko noći, kada se Pink nakon crne table pojavio sa programom, ja sam rekao ovo je završeno, ova revolucija je prošla. Bilo mi je jasno kud to ide", rekao je Dmitrović.

Istakao je da sada ne zna kuda ovo ide.

"To je počelo iz pobuda, iz empatije prema poginulim ljudima i tu niko ne može reč jednu da kaže toj deci, tim studentima koji su krenuli tražeći odgovornost, tražeći ostavke, tražeći da neko zaista snosi posledice za ono što se dogodilo. Međutim, to je kroz vreme počelo da poprima elemente i socijalnog, pa je onda bio i onaj zahtev za povećanje plata profesora, za smanjenje školarine i onda su se priključile određene socijalne i esnafske grupe i sve je to legitimno i sve je to u redu", ocenio je Dmitrović.

Upitan da li je saglasan sa ocenom profesorke Mirjane Vasović da je reč o pobuni privilegovanih, Dmitrović je rekao da ovo nije pobuna siromašnih.

"Nisam čuo tu sintagmu 'pobuna privilegovanih', pa mislim da bi moglo da se prihvati da je to tako. Pri čemu ponavljam, da ne bismo uvredili osećanja onih zaista mladih ljudi koji su izašli da bi im bilo bolje, žele društvo koje će oni naslediti. Mi možemo da pričamo šta hoćemo, mi ćemo morati njima to da damo kad-tad", naveo je Dmitrović.

Dodao je da sumnja da može da se objasni zbog čega su na ulicama baš mladi starosti između 20 i 35 godina, kao i da ne može da se kaže da je krajnji cilj osvajanje vlasti, jer nije čuo da su rekli da će oni izaći na izbore sa listom.

"Ono što me je dodatno, ne zabrinulo, nego zaintrigiralo što su svi taj dan koji su se izjašnjavali predstavljali kao 'dan de', tada treba da se dogodi nešto veliko. To veliko u ovim okolnostima, prva asocijacija je smena vlasti, što nije bilo ni izgledno, oni to nisu ni tražili. I da li je tu bilo 120, 150, 250.000, to je i nevažno. Ja nisam siguran da će studenti nekada još uspeti da skupe 300.000 ljudi u Beogradu kao što je to sad", naveo je Dmitrović.