Oko: Sretenje, dve Srbije koje se ne sreću

Dva skupa obeležila su Dan državnosti u Srbiji. Skup "Srećemo se na Sretenje" održan je u Sremskoj Mitrovici i na njega je pozvao predsednik Srbije. Skup "Sretnimo se na Sretenje", odnosno petnaestočasovna blokada održana je u Kragujevcu i na nju su pozvali studenti.

U ovaj praznik stala je i tradicionalna dodela ordenja, i usvajanje Deklaracije o Vojvodini, i prvo zajedničko obeležavanje Dana državnosti Srbije i Republike Srpske, najpre u Banjaluci, pa u Orašcu i u Sremskoj Mitrovici – stalo je i pešačenje studenata iz svih krajeva Srbije do Kragujevca i dve slike u polarizovanim medijima koje se, čini se, nigde ne podudaraju.

Bojan Vranić, vanredni profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu, rekao je, gostujući u emisiji "Oko", da ako se pogledaju skupovi odvojeno – to su dva potpuno različita skupa, koja se ne mogu porediti.

"Skup SNS-a je bio klasičan stranački skup. To je skup koji je imao cilj da održi mobilisanost članstva, a svrha skupa je bila da pokaže da onda kada budu bili izbori, moguće je određen broj ljudi u jednom danu izvesti bez nekih većih problema, odnosno imati tu vrstu logistike“, naveo je Vranić.

Sa druge strane, kako navodi, u Kragujevcu je okupljanje građana značilo podršku studentskim blokadama.

O masovnosti skupova

I na jednom i na drugom skupu, masovnost je dobra kao televizijski spektakl, ali nije primarna, dodaje profesor Vranić.

"Kod SNS-ovog skupa primarno je da se pokaže mobilizacija članstva, a kod skupa studenata primarno je da održe blokade, da se pruži podrška da se blokade nastave. Da li 20 ljudi blokira Mirjevski bulevar danas ili 20.000 ljudi Lepenički bulevar nije toliko važno ukoliko i dalje imate blokade, jer to daje život čitavom ovom ciklusu“, ističe Vranić.

Jedan narod sa različitim pogledima

Politički analitičar i direktor agencije za ispitivanje javnog mnjenja "Faktor plus" Vladimir Pejić kaže da je na oba skupa isti narod. "Ne dopada mi se kada čujem sa bilo koje strane – mi i oni“, kaže on.

"To je jedan narod sa različitim pogledima ne samo na trenutnu situaciju nego i na mnoga politička pitanja. Među njima ima i onih koji slično misle o brojnim pitanjima, na oba skupa“, kaže Pejić.

Složio se sa profesorom Vranićem da broj učesnika nije bitan i ne sviđa mu se licitiranje brojevima i odmeravanje snaga koga je bilo više na skupovima.

"Svako će nastaviti u svom pravcu"

"Na oba skupa je bio sasvim dovoljan broj ljudi da izazovu pažnju javnosti. Svaki od njih ima brojne poruke – u Sremskoj Mitrovici, pored toga što je pokazivao stranačku snagu, imao je i državni značaj u smislu zajedničkog obeležavanja sa rukovodstvom Republike Srpske. Tu je i Deklaracija, kao i poruke prema spoljnom faktoru", ističe Pejić.

Prema njegovim rečima, okupljanje u Kragujevcu je jedno u nizu. Reč je vrlo heterogenom skupu, gde su različite političke opcije i ideje, tu je svako našao neko svoje mesto, kaže Pejić.

"Najzanimljivije od svega toga je da na tim skupovima neće stati kriza i da će svako u svom pravcu nastaviti, a kako će to ići, videćemo", naveo je Pejić.

"Proglašenje pobede" studenata

Odgovarajući na pitanje da li je studentima prihvatljiva poruka predsednika Srbije da proglase pobedu i vrate se u klupe, Vranić kaže da način na koji predsednik uobličava rešenje već neko vreme u stvari ne odgovara suštini ili prirodi studentskih zahteva.

"Jedan od govornika u Kragujevcu je izneo možda i najprecizniju formulaciju zašto studentski zahtevi nisu ispunjeni – rekao je da nijedna nadležna institucija do sada nije ispunila nijedan od ovih zehteva. Dakle, kada kažete – proglasite pobedu, nije to stvar pobede ili poraza“, kaže Vranić.

Vranić je rekao da mu se čini da ukoliko te zahteve posmatramo "isključivo kao političke zahteve, onda je poziv na dijalog u redu".

Dodaje da poziv na dijalog podrazumeva "da ako odustane od ovoga – možete dobiti ovo“. "Međutim, ovi zahtevi jesu politički zato što institucije nisu radile svoj posao. Onda kada institucije krenu da vrše funkciju za koju su ustavno i zakonski dizajnirane, onda vam predsednik i političke partije ne trebaju. Ne mora sve da se rešava uz pomoć dogovora u okviru partijskog štaba“, podvukao je Vranić.

U čijem je dvorištu lopta

Vladimir Pejić kaže da mu se ne sviđa nadmudrivanje. "Mislim da se ciljevi studenata i celog društva mogu podeliti na kratkoročne i dugoročne ciljeve. Kratkoročni cilj bi trebalo da bude ispunjenje zahteva koji su u najvećoj meri vrlo razumni i merio bih time da li su oni ispunjeni ili ne“, kaže Pejić.

Dodaje da je bitno da neko odgovara ako nije radio svoj posao kako treba, da odgovara za korupciju, fizičko nasilje, za sve što zakonom nije dozvoljeno.

"Kao kratkoročni cilj vidim da se ti zahtevi ispune, da se ide ka tome i u tom smislu bi mogla da bude pobeda onih koji protestuju. Dugoročni cilj je nešto što ne može sad da se meri niti u kratkom vremenu uz najbolju volju, a to je da zaista svaka institucija radi svoj posao“, ističe Pejić.

Prema njegovim rečima, dugoročni cilj je da društvo u celini – ne samo vlast, nego i opozicija i svako od nas – funkcioniše kao normalna država.

U kratkoročnim ciljevima velika je uloga studentskih protesta. Ova borba protiv korupcije je mnogo snažnija i brža, kaže Pejić.

Spontani kratkoročni ciljevi

Sa druge strane, Vranić kaže da su kratkoročni ciljevi došli spontano, kao što je "otvaranje RTS-a za izveštavanje sa protesta ili pad Vlade".

Smatra da nije dobro deliti ciljeve na kratkoročne i dugoročne iz ugla četvrtog studentskog zahteva.

"Ako bi sada povećanje za 20 odsto bilo jednokratno, šta ćemo sa sledećom godinom. Zato studenti traže da to prođe kroz Zakon o visokom obrazovanju, da svake godine imate izdvajanje od tih 100 miliona evra. Da bi to prošlo, mora da ide u Skupštinu i to ne može da bude kratkoročno“, napominje Vranić.

Pejić navodi da dolazimo u bezizlaznu situaciju, ali pri tome ne umanjuje entuzijazam ni trud ljudi na ulicama.

"Opozicija mora da nađe svoj prostor"

Direktor agencije "Faktor plus" smatra da opozicija u većoj meri treba da se uključi u politički proces. "Opozicija pod hitno mora da preuzme svoju ulogu, ako hoćemo da se poštuje zakon, onda moramo to na zakonski način da rešimo", podvlači Pejić.

Govoreći o političkoj sceni, Pejić kaže da nema nekih većih promena. "I dalje je SNS ubedljivo, ubedljivo najjača partija, svidelo se to nekome ili ne, u krajnjoj liniji to vidimo i kroz odbijanje opozicionih partija da idu na nove izbore, uz sve manjkavosti izbornog sistema", dodaje Pejić.

Profesor Vranić podseća da je prosečna izlaznost oko 56 odsto, što znači da 40 odsto ljudi nikada ne izlazi na izbore.

"Studenti tek treba da glasaju, njihovo vreme tek dolazi, zato što su najaktivniji birači između 30. i 50. godine. Ne možemo se sada oslanjati na njih, a opozicija mora da nađe svoj prostor", zaključio je Vranić.