Mozak je trenutno moćniji od svake grafičke kartice, ali VI već zamenjuje ljude – i to u poslovima za koje se nije očekivalo

Mihailo Jovanović je u Takovskoj 10 rekao da lako može da zamisli primenu veštačke inteligencije u montaži same emisije, pošto VI već upravlja kamerama u studiju.

"Veštačka inteligencija može brzo ovo što pričamo da pretvori u saopštenje na sajtu RTS-a", smatra Jovanović i dodaje da bi mogao da zamisli i voditelja koji bi bio neka vrsta avatara, usmerenog samo na konkretna pitanja, bez dovoljno opštih znanja da može sa sagovornicima da priča na bilo koju temu.

Dubravko Ćulibrk, direktor Instituta za veštačku inteligenciju Srbije, međutim, ocenjuje da ljudski voditelji neće skoro otići.

Aleksa Gordić, koji je i osnivač startapa P-1 AI, kaže da je moguće da do 2030. godine i voditeljski posao bude zamenjen avatarima i da je kod novih generacija i kultura to normalizovano na neki način, ukazujući da postoje i koncerti virtuelnih jutjubera.

Nikola Mrkšić, upitan da li bi njegovo uključenje mogao da bude avatar koji govori ili neki robot koji odgovara bukvalno onome što i sâm misli, kaže da je to svakako moguće, ali da je pitanje da li bi bilo dovoljno dobro.

Smatra da je strah od tehnologije krajnje nepotreban.

"Te mašine će biti bolje od nas u nekim stvarima, a naš biološki mozak je moćniji od svake grafičke kartice trenutno. Tako da, biće zanimljivo", ističe Mrkšić.

Može li VI da zameni direktore

Na pitanje da li bi veštačka inteligencija mogla da zameni direktora Kancelarije za IT, Jovanović kaže da u ovom trenutku ne može i da stepen razvoja VI nije dovoljno veliki da može da zameni neko rukovodeće direktorsko mesto u bilo kojoj instituciji.

Razlog je, objašnjava, to što u ovom trenutku direktor mora da donese kompleksne odluke u različitim segmentima i da ima različitu lepezu znanja.

Neočekivan udar na poslove školovanih ljudi

Umesto fabričkih radnika i vozača, ispostavilo se da su prvi na udaru poslovi školovanih ljudi, prevodioci, lektori, zatim sve više bankarski službenici.

Ćulibrk objašnjava da to zavisi od konkretne sposobnosti sistema i da je na globalnom nivou napravljen veliki iskorak u pogledu obrade i generisanja teksta i da su poslovi koji se time bave često poslovi sa višim nivoom obrazovanja.

"Prevodilac koji koristi VI, biće brži i korisniji od ostalih", ukazuje Ćulibrk.

Koliko je VI dobar matematičar

Kada se radi o matematičkim zadacima i mogućnosti da ih rešava, Gordić ukazuje na primere sa matematičkih olimpijada, gde se pokazalo da su ti modeli bolji od prosečnog čoveka, čak i od prosečnog matematičara, ali da to nije generalni sistem VI.

"Mogući su i VI lekari, ljude ne treba plašiti"

Gordić smatra da su mogući "lekari" koji bi bili veštačka inteligencija, ali da ne treba biti pesimista i ne treba plašiti ljude svim tim, pošto je to tehnologija kao i bilo koja druga, mada je napredak napravljen u zadnjih desetak godina nešto što se nije očekivalo.

To se već dešava, ukazuje Ćulibrk i navodi da postoje aplikacije koje prate vitalne signale jednostavnim senzorima.

Kako zapravo radi veštačka inteligencija

Gordić je objasnio i kako zapravo radi veštačka inteligencija, odnosno neuronske mreže koje generišu odgovore.

"Verovali ili ne, jedino što mi učimo neuronske mreže je da predviđaju sledeću reč u rečenici. Kada im date trilione reči koji postoje na internetu, taj model postane dobar u predviđanju reči. Ispostavi se da je najbolji način da predvidiš sledeću reč, da razumeš matematiku, programiranje, fiziku", objašnjava Gordić.