Nasilje nije privatna stvar - zašto se o njemu i dalje češće ćuti umesto da se prijavi
Pretučena trudnica u Zemunu, ćerka ubila majku u Nišu, direktorka Komore za socijalne zaštite Sandra Perić kaže da kada se ovakve tragedije dogode često već postoji neki postupak koji se vodi pred Centrom za socijalni rad, ali i da nije redak slučaj da institucije do tog trenutka nisu imale prijavu i saznanje da je u toj porodici bilo nasilja.
Često govorimo o tome da i sami građani primećuju da komšije, prijatelji pa čak i rođaci imaju porodični problem, ali se to ne prijavljuje nadležnim institucijama.
"Ne možemo da delegiramo odgovornost na komšije ili prolaznike, ali odgovornost svakako postoji. Ukoliko vidite ili imate saznanja o nasilju, kada vidite da neko nekome preti to treba da se prijavi. Sankcije za građane ne postoji, ali institucije moraju da obaveste policiju, tužilaštvo i socijalni rad, kao i obrazovne ustanove kao što su škole treba da prijavi ako imaju saznanje o nasilju", objašnjava u razgovru za RTS Direktorka Komore za socijalne zaštite Sandra Perić.
Zašto se o nasilju ćuti
Nasilje u porodici se kod nas i dalje često tretira kao "privatna stvar", često se o tome ćuti. Međutim, nije reč samo o fizičkom nasilju već i o ograničavanju kretanja, kontrolisanju žrtve koje nasilnik koristi, a što se ne vidi.
"Imate i pretnje samopovređivanjem, samoubistvom, ljubomora, ekonomsko nasilje...Najčešće su žrtve žene i deca, ali i naši najstariji sugrađani. Kada neko raspolaže vašim sredstvima bez vaše saglasnosti. Imate osobe koje ne smeju ni da se zaposle, zbog pretnji", navodi Perić.
Najčešće se govori o nasilju u porodici, ali sve češće imamo vršnjačko nasilje, nasilje u školama koje osim dece uključuje i nasilje nad nastavnicima, pa i roditeljima.
"Svako ima pravo da se obrati centru za socijalni rad, škole imaju i protokole po kojima postupaju, ali i sami roditelji i deca mogu da se obrate službama koje treba da zastupaju njihova prava. Važno je da znaju da imaju meghanizam da prijave nasilje, bilo kojoj osobi od poverenja recimo nastavniku ili vaspitaču", ističe direktorka Komore za socijalne zaštite.
Socijalni radnici opterećeni
Ona kaže i da su sve njene kolege veoma opterećene poslom, ne samo sa brojem predmeta već i sa vrstama nasilja sa kojima se susreću.
"Ti problemi su vrlo kompleksni i ne mogu se samo brojčano meriti, a plate su im prosečne", kaže Sandra Perić.
Čini se da je mnogo porodičnih problema, iako na društvenim mrežama vidimo samo slike srećnih porodica.
"Ljudi daju svetu ono što žele, niko ne želi da se predstvlja na loš način, već u najboljem svetlu. Mnoge stvari koje se dešavaju oko nas su do te mere ubrzane da mi prosto nismo spremni za to. Kaskamo za vremenom, roditelji mnogo više provode na poslu, a i od dece se mnogo više očekuje. Moramo da im se više posvetimo, kao i osobama koje su zavisne od nas poput starijih sugrađana. Moramo da promenimo nešto u našem pristupu, u našoj ljudskosti i solidarnosti", rekla je u razgovoru za RTS direktorka Komore za socijalne zaštite Sandra Perić.
