Obeležen Međunarodni dan nestalih – i dalje se ne zna sudbina gotovo 10.000 ljudi sa prostora bivše Jugoslavije

Gotovo četvrt veka Verica Tomanović traži supruga. Direktora hirurške klinike u Prištini, Andriju Tomanovića oteli su albanski teroristi, krajem juna 1999. godine. Ni dvadeset pet godina kasnije, Verica ne odustaje od potrage za istinom. Do nje, kaže, neće stići bez saradnje sa svedocima i institucijama.

"Britanci su došli tada u bolnicu kada je Andrija nestao, ali ja nemam potvrdjene podatke šta su oni uradili u istrazi, i da li su istrage završene i gde se on nalazi", rekla je Verica Tomanović.

I u Gračanici, članovi porodica čekaju istinu i pravdu. Poručuju predstavnicima međunarodne zajednice i vlastima u Prištini - da otvore arhive i iskoriste informacije i provere potencijalna grobna mesta. Traže i da pitanja kidnapovanih i nestalih budu prioritet u pregovorima Beograda i Prištine.

"Godine prolaze, a mi smo sa svojim bolom, tugom i neizvesnošću na početku puta, da se kidnapovani nađu, a izvršioci zločina izvedu pred lice pravde. Jedina novina je da je Euleks naše poverljive informacije koje smo dali njima u nadi da dodju do informacije, oni su dali istražnoj policiji, na taj način izigrali su naše poverenje, jer su dali naše informacije onima koji su i počinili te zločine", navela je Silvana Marinković, koordinatorka Udruženja nestalih i kidnapovanih lica u Gračanici.

"U mrtvačnicama širom regiona se nalazi oko tri hiljade posmrtnih ostataka, žrtava, u Prištini oko 350, BiH 1.650 u Hrvatskoj oko 900, Zagreb, Osijek i Rijeka. Stalno se svi pravdaju da nema poklapanja krvnih i koštanih uzoraka i da porodice nisu dale sve uzorke za DNK-a analizu", rekla je Mirjana Miodrag Božin iz Udruženja nestalih iz Beograda.

Porodice čekaju i na Zakon o nestalima a rad na tom pravnom aktu prekinut je krajem 2021. godine.

"Politička podrška za donošenje ovog Zakona nije upitna, i mi predstavnici porodica žrtava više ne pitamo da li će se doneti Zakon, već kada će se doneti. Ne želim da pominjem razloge zbog kojih je potrebno doneti ovaj zakon ima ih na stotine, prvi je i osnovni da porodice žrtava budu priznate za žrtve jer su i one žrtve, sa svim pravima koji proističu iz toga", rekao je Dušan Čelić, zamenik predsednika Koordinacije udruženja za nestala lica.

U Komisiji za nestale podsećaju da posmrtne ostatke iz nekoliko desetina grobnih mesta Hrvatska odbija da ekshumira. Slično je i u Bosni i Hercegovini i na terotoriji južne srpske pokrajine.

"Na naše insistiranje da održimo sastanke nadležnih tela, i Zagreb i Priština da ne kažem orkestrirano na isti način odgovoraju, a šta je činjenica, Srbi nisu ubijeni na prostoru ovog središnjeg dela Republike Sbije, Srbi su ubijeni u Hrvatskoj, tamo su počinjeni zločini tamo se nalaze tela, postoje arhiva, tamo su mrtvačnice", istakao je Veljko Odalović, predsednik Komisije za nestala lica.

Na prostoru bivše Jugoslavije još se traga za oko 9.800 nestalih. Više od trećine su srpske nacionalnosti, podaci su vladine Komisije za nestala lica.