Tara - rezervat biosfere

Jedno je od devet područja u Srbiji nominovanih za Uneskovu mrežu rezervata biosfere je Nacionalni park Tara. Cilj ovakvih projekata je pomirenje ponekad oprečnih ciljeva, s jedne strane očuvanja prirodne i kulturne baštine, a sa druge ekonomskog razvoja.

Iskustva meštana sela koja se nalaze na teritoriji Nacionalnog parka i saradnja sa tim područjem polazna su tačka studije francuskih biologa i geografa, koja će služiti kao dokumentacija za program Uneskoa.

Turizam i posao u Nacionalnom parku osnovni su izvori prihoda, ali u ovim delatnostima ne mogu biti zaposleni svi meštani Jagoštice i Rastišta.

Ograničenja predviđena zaštitom prirode ogledaju se zabranom nekih delatnosti koje bi bile profitabilne. Na to meštani reaguju različito.

Obrad Ivanović iz sela Jagoštica kaže da se on u ovom poslu snašao dobro, nekada je radio sa sinom, koji se kasnije preorijentisao na poljoprivredu.

Dragoljub Bogradnović iz sela Rastište kaže da je jedan od problema bio pokušaj gradnje ribnjaka. Meštani su hteli da iskoriste prirodni potencijal vode gajeći "kalifornijsku pastrmku" koja daje veći prinos, umesto domaće "potočarke".

Zakon je to zabranio, a meštanima je umesto toga ponuđen uzgoj svinja mangulice. Uz ideju da proizvodnja organske hrane u ovako zaštićenoj zoni može biti vrlo isplativa, pogotovo za inostrano tržište.

"I pored osnovnih delatnosti, a to je šumarstvo i zaštita prirode, mi se trudimo da imamo pozitivan odnos i kontakt sa meštanima", rekla je Milica Tomić iz Nacionalnog parka Tara.

Do proglašenja rezervata biosfere Tara i njeni stanovnici moraju usaglasiti interese očuvanja i privređivanja.

Dobar život od prirodnog bogatstva

Francuski biolog Šaron Marirol kaže da su problemi Srbije i Francuske uporedivi.

"Priroda je predivna, prisutna u svim aktivnostima ljudi, a problematika i odnosi koji se javljaju ovde jako su slični onima u Francuskoj", rekla je Marilol.

Profesor Žil Genest sa Univerzitet za biologiju i geografiju iz Pariz kaže da je prirodno bogatstvo Tare više nego dovoljno za status rezervoata biosfere.

"Ono što nedostaje je čovek koji dobro živi od prirodnog bogatstva i to na održiv način. To bi trebalo promeniti u procesu sticanja statusa biosfere", rekao je Genest.

Nacionalni park je čitav projekat organizovao u nameri da ispuni očekivane standarde. Da je to izvodljivo potvrđuju sporadični primeri poput sira po koji kupci dolaze iz Beograda.

Stvaranje takve robne marke dao bi izvesniju budućnost selu. Ovakva popularizacija održivog nacionalnog bogatstva značila bi i aktivan odnos ljudi i prirode, pri čemu bi se od svakog uzimalo, a čuvalo ono najbolje.