Beograd je veoma ranjiv na klimatske promene – koliko se zapravo radi na ozelenjavanju

Prošle godine u septembru Skupština Beograda usvojila je Akcioni plan adaptacije na klimatske promene. To je detaljna analiza stanja po opštinama, oblastima, a sadrži i preporuke kako da se prilagodimo.

U ovoj analizi se navodi da tokom proleća i leta postoji veoma veliki rizik od toga da će toplotni talasi, suše, padavine i oluje uticati na javno zdravlje, saobraćaj, struju, vodu za piće, vazduh.

Prof. dr Jasmina Madžgalj iz gradskog Sekretarijata za zaštitu životne sredine rekla je gostujući u Beogradskoj hronici da su klimatske promene naša nova realnost.

"Možda je pre par godina i bilo teško ubeđivati ljude u klimatske promene, uvek postoje oni koji smatraju da je reč o teorijama zavere. Međutim, kada se nađu u ovoj situaciji, tu više nema ubeđivanja", rekla je Jasmina Madžgalj.

Navodi da je Sekretarijat za zaštitu životne sredine 2015. godine sačinio i na Skupštini usvojio akcioni plan adaptacije na klimatske promene sa procenom ranjivosti Beograda.

"I u toku izrade tog akcionog plana videlo se da je Beograd veoma ranjiv grad. Zato je donesen niz mera iz tog akcionog plana", rekla je prof. dr Madžgalj.

Taj plan se odnosio na period od 2015. do 2025, međutim, s obzirom na klimatske promene na globalnom planu, pojavila se potreba za reviziju tog plana.

"Prošle godine sačinili smo reviziju tog akcionog plana na adaptaciju na klimatske promene i doneli novi dokument koji obavezuje ne samo grad Beograd, što se tiče grada Beograda, nego i ministarstvo", rekla je Jasmina Madžgalj.

Ozelenjavanje grada

Sagovornica Beogradske hronike navodi i da jena decenija, koliko se radi na ozelenjivanju, nije dovoljna za adaptaciju na klimatske promene – između ostalog, potrebno je i vreme da drveće poraste.

"Poslednju deceniju, koliko se intenzivno radi na ozelenjavanju, postignut je veliki broj i aktivnosti i ozelenjenih površina. Tako da sad radimo na podizanju urbanih šuma, negovanju urbanih šuma, parkova. I to je sve ono što građani vide. Međutim, ono što građani ne vide, to je intenzivni rad koji je već uključen u ovu novu reviziju, novog dokumenta akcionog plana adaptacije na klimatske promene. To je zelena infrastruktura i to su toplotna ostrva", rekla je Jasmina Madžgalj.

Blokovi zgrada gotovo bez zelenila

Na pitanje da li će investitori biti neki način obavezni da kada planiraju zgrade, planiraju i zelene površine, Jasmina Madžgalj odgovara da je njen sekretarijat samo jedna, ali veoma jaka karika u borbi sa klimatskim promenama.

"Tu su drugi sekretarijati, druge relevantne institucije i kroz tu interaktivnu saradnju sa drugim institucijama pa i sa sektorom za gradnju i za urbanizam, donose se nove odluke, nove mere, nova usmeravanja, da ne kažem novi uslovi za pametnu gradnju, za zelenu gradnju, za zelenu energiju", rekla je prof. dr Madžgalj.

Ukazala je da na sajtu sekretarijata postoje linkovi sa preporukama - od sadnje do energetske efikasnosti. U skladu sa nadležnostima, pomažu i građanima koji imaju problema sa tužbama iz oblasti zaštite životne sredine.

Celo gostovanje prof. dr Jasmine Madžgalj možete pogledati u videu na početku teksta.