Invalidska kolica za dete pola miliona dinara, od države tek petina iznosa

Iako ne govori, ne hoda, niti stoji samostalno, Vukašin, kao i svi mora i da sedi i da se uspravi i da stigne prevozom do lekara. To bez specijalno dizajniranih pomagala ne može, a njegovi roditelji su za njih dali desetine hiljada evra.

“Kako je nama svima potrebna stolica, tako je i Vukiju. I on mora da sedne, da jede, da se igra. Njegova stolica je drugačija od onih koje mi koristimo, jer mu drži glavu i donji deo leđa. A razlikuje se i u još jednoj 'sitnici' – košta 200.000 dinara i ne pokriva je Fond”, kaže Jelena Đurin, Vukašinova mama.

Posebne karakteristike ima i sedište za automobil.

“Vukašinovo sedište za automobil mora da bude nagnuto, da ima graničnike za glavu, klin između nogu. Ovakva sedišta koštaju u proseku oko 250.000 dinara. Fond ih, takođe, ne pokriva i ne mogu da se kupe u Srbiji”, dodaje naša sagovornica.

Čak i kada država daje novac za nabavku pomagala, objašnjava, to je često daleko manje od njihove stvarne cene.

“Pošto ne hoda, Vukašin mora da koristi kolica koja moraju da mu drže glavu, bokove, leđa. Mi smo kupili polovna. Ona koštaju oko 500.000 dinara, a Fond pokriva petinu iznosa i to jednom u pet godina. Loša kolica su za Vukašina smrtna presuda, a za iznos koji daje Fond kolica u Srbiji za dete sa invaliditetom ne postoje. Tako da onaj ko nema da doplati, ne može detetu da priušti kolica, a samim tim ni bilo kakvo kretanje”, navodi Đurin.

Da bi bio u uspravnom položaju, Vukašinu je neophodan vertikalizator. I to pomagalo Fond pokriva jednom u pet godina. Bez specijalnih čizmica ovaj petogodišnjak ne može da ga koristi, jer zglobovi i mišići ne mogu da podnesu pritisak. One koštaju oko 30.000 dinara i mogu da se menjaju jednom godišnje. Slično je, kaže, i sa pomagalima za puzanje, vibro ploči, mobilnoj stolici, hodalici, modifikovanom dupku, stolici za kupanje.

Šta RFZO finansira od pomagala

U Savezu za cerebralu paralizu Srbije potvrđuju da država uglavnom samo delimično pokriva troškove nabavke pomagala i kažu da različitim inicijativama i peticijama pokušavaju da omoguće članovima da ostvare prava na olakšice u njihovoj nabavci. Ipak, dodaju da bi organizacije osoba sa invaliditetom trebalo da budu upornije kada je reč o izmeni liste pomagala koja se finansiraju preko RFZO-a.

“U odnosu na pre dvadesetak godina situacija je danas bolja kada je reč o protezama za ruke i noge. Proširena je lista komponenti koja se ugrađuju u protezu, ali to je uticalo i na povećanje cene. Na listu su uvedena neka nova pomagala poput ventilatora za neivanzivnu ventilaciju, kao i stajalice za decu do 18 godina. Ipak, sve je to nedopustivo malo za period od dve decenije”, objašnjavaju u Savezu za cerebralnu paralizu.

Inflacija znajačno podigla cene pomagala

Pretprošla godina je bila veoma teška, jer je inflacija povećala cene na svetskom tržištu za više od 25 odsto, što je uticalo i na rast cena pomagala. Povećala su se i izdvajanja Fonda za njihovu nabavku.

“Cene proteza za noge i ruke su povećane drastično više od stope inflacije. Cene drugih pomagala su uvećane između 5 i 20 odsto. Za kolica izrađena po meri od lagane legure cena je povećana sa 140.000 na 160.000, a elektromotornih sa 234.000 na 250.000 dinara. Kolica za cerebralnu paralizu su imala povećanje cene sa 74.500 na 90.000. Sve je to nedovoljno da bi se nabavila kvalitetna i odgovarajuća pomagala bez doplate”, navode u Savezu.

Pomagala, kažu, jesu skupa u odnosu na druge proizvode opšte potrošnje, a cene variraju zavisno od kvaliteta, veličine serije i toga da li se proizvode u tzv. zapadnim zemljama ili na Dalekom istoku. Objašnjavaju da firme koje se bave proizvodnjom uveravaju da imaju velike troškove, jer moraju da poseduju sve sertifikate za stavljanje proizvoda u promet. Takođe, moraju da imaju rezervne delove na zalihama. Mnogi se od njih otpišu, jer se modeli menjaju, a delovi ne utroše. Uz to, prodaja je zbog specifičnosti stanja kupaca mnogo sporija, pogotovo kada se pomagalo izrađuje po meri što, opet, povećava troškove.

Akcija Čep za hendikep pomaže u nabavci pomagala

Sa željom da pomognu onima kojima su pomagala najpotrebnija pre 11 godina osnovano je Udruženje “Čep za hendikep”. Čepove, čijom reciklažom kupuju i doniraju ortopedska pomagala, prikupljaju stotine hiljada građana Srbije, a akcija je proširena i na Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru, Severnu Makedoniju i Rumuniju.

“Do sada smo prikupili oko 610 tona čepova i uručili 126 raznih pomagala za osobe sa invaliditetom. Reč je o invalidskim kolicima, ortopedskim triciklima, uspinjačama za stepenice, protezama, ortozama”, navode u Udruženju “Čep za hendikep”.

Od podnošenja zahteva Udruženju do njegovog odobrenja i uručenja pomagala, navode, trenutno je potrebno oko tri nedelje.

“Naša lekarska komisija koju čine urolog i fizijatar, na osnovu pristigle dokumentacije, daje savetodavno mišljenje i u 90 odsto slučajeva odgovor na zahtev je pozitivan. Ortopedska pomagala su nerealno skupa u našoj zemlji, a najveći problem korsinika istih je nedovoljna informisanost o njihovim pravima na ta pomagala”, dodaju.

Da li su cene pomagala za osobe sa invaliditetom u Srbiji realne ili ne, zašto država ne pokriva njihov pun iznos i može li se očekivati proširenje liste pomagala čiju će nabavku finansirati Republički fond za zdravstveno osiguranje, u ovoj instituciji nismo uspeli da saznamo.