Oko: Dinko Gruhonjić – govor slobode ili mržnje

Zbog slučaja vanrednog profesora Filozofskog fakulteta Dinka Gruhonjića zasedala je i Etička komisija tog fakulteta. Kako kaže šefica Medijskog odseka na tom fakultetu i vanredna profesorka Smiljana Milinkov, proces o akademskom kredibilitetu je započet, ali trajaće neko vreme.

"Etička komisija je autonomna i u njenom sastavu su, osim profesora našeg fakulteta, i student prodekan i nenastavno osoblje. U nadležnosti Etičke komisije nije otpuštanje bilo koga, već Etička komisija predlaže dalje korake, ona može da izrekne opomenu, javnu opomenu i javnu osudu", objasnila je profesorka Milinkov u emisiji Oko.

Redovni profesor Pravnog fakulteta u Novom Sadu Slobodan Orlović, koji je i potpisnik jedne od peticija o "suprotstavljanju neoustaškim izjavama koje vređaju srpski narod", kaže da put preko Etičke komisije neće biti blagotvoran.

"Tu nema odredaba koje bi mogle da dovedu do otkaza. Postoji u Kodeksu akademske čestitosti jedna odredba zabrane diskriminacije, i možda je tu put da se izrekne određena sankcija Gruhonjiću, i elemenata nekih drugih prekršaja i dela, a to su kršenje Zakona o zabrani diskriminacije što bi poverenik mogao da ispita", rekao je profesor Orlović.

Kontekst u javno izgovorenom

Prema njegovim rečima, možda je najteže u govorima i 'pisanijama' Gruhonjića ostvarivanje elemenata iz krivičnog dela izazivanje mržnje i netrpeljivosti.

"Takvi postupci bi eventualno mogli da dovedu do prestanka radnog odnosa vanrednog profesora Gruhonjića. Što se tiče samog materijala, i konteksta šta je on to pričao i kada, nije to počelo ni danas ni juče, to se dešava u periodu od jedne dekade. To je počelo još 2010. i 2011, 2012. godine, raznorazne izjave koje ne samo da podsećaju već i ispunjavaju kvalifikaciju govora mržnje", rekao je Orlović.

On kaže da se može raspravljati o tome šta je govor mržnje, koji se ovih dana tako često pominje, i gde sloboda govora prelazi u govor mržnje.

"Ta linija nikada nije čvrsto povučena, možda je u Americi ona fleksibilnija i razvučenija, a nešto kruća u Evropi. Ali univerzitet nije ostao van društva i van ustavnih odredaba gde je dozvoljeno onima koji su akademski građani ili profesori da pričaju bilo šta. Ove rečenice, koje su po nekim navodima istrgnute iz konteksta, a ja se s time ne bih složio, u svakom smislu pokazuju određeno neprijateljstvo prema jednoj grupi lica. Ono što je najteže shvatljivo je da je to usmereno prema većinskom srpskom narodu, i to od čoveka koji radi u državnoj instituciji, prima budžetsku platu, živi od države koja je po Ustavu država Srba i svih građana koji u njoj žive", istakao je profesor Pravnog fakulteta u Novom Sadu.

Da li je profesor privilegovana pozicija

Istoričar i redovni profesor Fakulteta za medije i komunikacije Predrag Marković kaže da biste na svaku šalu o nacizmu u Austriji i Nemačkoj leteli s posla.

"Tamo nema šale sa nacizmom, zamislite tamo profesora koji kaže 'Ja sam Adolf, to su mi dali po Hitleru ha-ha-ha'. Ali ovde je profesor privilegovana pozicija, i zakonski je gotovo nemoguće da izgubite posao, ako ste redovan profesor. Što je ponekad šteta, jer je sistem regrutacije profesora kod nas problematičan", rekao je profesor Marković.

On je postavio i pitanje: "Koju je naučnu knjigu kod nas napisao 'Sabahudin' Gruhonjić", na šta je profesorka Milinkov rekla da nije korektan način na koji je prof. Marković nazvao kolegu ni na Javnom servisu ni u akademskom prostoru i da to nije njegovo puno ime.

"Profesor Gruhonjić je napisao knjigu 'Diskurs agencijskog novinarstva'' i jedini predaje agencijsko novinarstvo u Srbiji", rekla je profesorka Milinkov i dodala da su ona i njene kolege ustale pre svega u odbranu autonomije univerziteta, a protiv ultimatuma ko treba a ko ne treba da bude zaposlen na univerzitetu.

Ona je rekla i da je izbor u zvanje je vrlo složen, i da ne može niko sa strane da kaže da neka osoba treba da dobije otkaz.

"S druge strane zalažemo se na pravo na kritičko mišljenje, pravo na stav, pravo na slobodu govora i da zbog tog prava niko ne sme da bude izložen linču. Profesor Gruhonjić je izložen linču, kao i mi kolege koje smo ga podržali, kao i naši studenti kojima prete, objavljuju njihove brojeve telefona, što je takođe krivično delo, kao i govor mržnje", naglasila je profesorka Milinkov.

Gde su granice između slobode i govora mržnje

Profesorka postavlja pitanje zašto se, kada je u javnom diskursu toliko i nasilja i mržnje, zašto se češće ne procesuiraju oni koji zaista šire mržnju.

Profesor Orlović misli da se mešaju teze i da nije kritičko mišljenje, ni izražavanje mišljenja nešto što ne može da se ograničava ako takvo mišljenje vređa moral.

"Vi kao profesor treba da unapređujete ljudska prava i društveni moral a ne da ga kršite ovakvim izjavama. Ne možete rasistički da se izražavate, diskriminaciono da se odnosite i to u javnom govoru", rekao je profesor Orlović.

Profesorka Milinkov je rekla da se Inicijalni odbor vrlo jasno ogradio da ne moramo da se slažemo sa nečijim izjavama, ali da brani pravo na kritičko mišljenje i slobodu govora.

"Naravno da postoje granice i ako su one pređene i ako postoji osnova to treba na sudu da se dokaže. To je vrlo teško dokazivo i mora se uzeti kontekst u kome je nešto rečeno, mi ovde stalno slušamo poluinformacije i spinovanje, mora da se uzme u celini nešto što je rečeno ili napisano, a ne delovi i mora da se uzme u obzir kontekst", istakla je profesorka Milinkov.

Profesor Orlović je rekao da je 2021, kada je Gruhonjić biran za vanrednog profesora, Senatu Univerziteta sve predočeno – dekanima, rektoru i prorektoru – i citirano na sednici, i da ima u zapisniku da će Filozofski fakultet i Univerzitet preduzeti mere da preispita sve što se pominje u Gruhonjićevim izjavama, kao i kontekst, a da od tada ništa nije urađeno.

Profesor Marković kaže da postoji autonomija univerziteta, ali postoji i građanski prekršaj. 

"Ako postoji krivično delo, izjave o zlikovačkim generacijama, nebitno da li su Srbi, ne smete to da bilo kome kažete. Većina zemalja, pogotovo u Evropi, kažnjava mržnju prema bilo kojoj zajednici. Bilo LGBT ili Srbima, koji su po mnogima to i zaslužili, to su elementarna prava, niko ne bi smeo da bude vređan, ni LGBT ni Srbi", rekao je Marković.

Ceo slučaj, veruje se, ima veze i sa izborima na univerzitetima u Beogradu i Novom Sadu, ali i sa izborima u ova dva grada.

Profesorka Milinkov ne zna zašto je izabran ovaj momenat da se pokrene slučaj o nečemu što je izrečeno pre godinu dana.

Profesor Orlović kaže da sigurno ima onih kojima odgovara da popularišu neki problem da bi ostvarili poene, ali kaže da je u ovom slučaju bitnija akademska čestitost, i zašto je dozvoljeno da se nekažnjeno u akademskom prostoru širi govor mržnje.

Sagovornici Oka su u jednom složni: slučaj profesora Gruhonjića neće biti raspleten ni brzo ni lako, a profesori Orlović i Marković smatraju i da mu otkaz ne preti, bar do sledećih fakultetskih izbora.