Pregled štampe (03. 03. 2010.)

Ugledna francuska banka prognozira: Evro pada na 90

Vrednost srpske valute do kraja 2010. godine vratiće se na nivo između 90 i 95 dinara za evro, smatraju analitičari francuske banke BNP Paribas. Oni napominju da će dinar u sledećih nekoliko meseci i dalje slabiti, pa će evro u jednom momentu biti i 105 dinara, ali će zatim kurs srpske valute početi da se oporavlja, da bi već početkom 2011. evro vredeo samo 90 dinara.

Francuski bankari čak savetuju investitore da kupuju srpski dinar koji će, nakon što dostigne 105 dinara za evro, početi da jača.

- Procena BNP Paribas banke je da će Narodna banka Srbije čvršće reagovati kako bi zaustavila dalju depresijaciju dinara. Očekujemo da će NBS biti mnogo „agresivnija" kada evro dođe na 100 dinara. Iako bi slab dinar podsticao izvoz, to je zanemarljiva korist u odnosu na štetu, koju bi dalja depresijacija prouzrokovala u ionako preterano evroiziranoj Srbiji. Ovde kompanije i građani zbog sve slabijeg dinara „beže" u evro - navode u BNP Paribas.

Ova banka procenjuje da dinar može oslabiti u drugom kvartalu ove godine i do 105 dinara za evro.

- Posle toga dinar će se oporaviti i u četvrtom kvartalu ove godine evro će vredeti 93 dinara, a u prvom kvartalu 2011. godine 90 dinara - prognoziraju Francuzi.

Francuski bankari ističu i da je referentna kamatna stopa centralne banke u Srbiji jedna od najviših u Evropi, odmah posle kamate u Ukrajini. Zbog toga savetuju investitore da sredstva drže u valutama koje nose visoke kamatne stope, a u ovom slučaju to je upravo srpski dinar.

U trenutku kada je domaća valuta u Srbiji dosegla najniže grane, u prognozu francuske banke u Srbiji malo ko veruje. Ekonomisti objašnjavaju da je jačanje dinara ove godine moguće samo ako dođe do značajnog priliva kapitala, odnosno neke veće privatizacije. Stručnjak za strana ulaganja Milan Kovačević kaže da projekcija francuske banke ima smisla samo u slučaju navale investitora, jačanja domaćeg izvoza, rasta zaposlenosti i domaće tražnje.

Srbija će u Evropu tek 2017.

Ambasador Velike Britanije u Beogradu Stiven Vordsvort je izjavio da će Srbija ući u Evropsku uniju za sedam-osam godina pod uslovom da se maksimalno fukusira na evropske integracije i da se otklone sve prepreke na tom putu.

U intervjuu "Večernjim novostima" ambasador Vordsvort je - odgovarajući na pitanje da li će Srbija ove godine dobiti status kandidata za članstvo u EU- naglasio da je "to teško reći, da je mnogo izvesnija 2011.godina. Što se nas tiče, bili smo još u decembru spremni da otpočnremo proces ratifikacije Sporazuma o stabilizaciji i saradnji ... Ali tog mišljenja nije i svih 27 članica EU i može se očekivati da proces ratifikacije ŠP najverovatnije počne u junu , pod pretpostavkom da Srbija održi svoj dobar nivo saradnje sa Haškim tribunalom, rekao je on.

Odgovarajući na pitanje - da li će Srbija morati da prizna Kosovo i da uđe u NATO- Vodsfort kaže: "Niko ne traži od Srbije da prizna Kosovo...Ni ulazak u NATO nije uslov za ulazak u EU. Uostalom, ima članova unije koji nisu u NATO-u, objasnio je on.

Ambasador Vordsvort smatra da su pokušaji Srbije da otvari pregovore o satusu Kosova "potpuno nerealni". "Razgovori između Beograda i Prištine su potrebni, ali ne o statusu već o tome kako da se reše mnogobrojni problemi i da se ljudima koji žive na KiM obezbedi bolji život. Ovo ne mora da podrazumeva formalno priznavanje Kosova", istakao je on.

Nije bilo privatnih letova iz Podgorice 21. januara

Kontrola letenja koja pokriva vazdušni prostor jugozapada bivše SFRJ nije registrovala nijedan privatni let iz Crne Gore za Švajcarsku 21. januara ove godine, saznaje „Politika" iz dva nezavisna izvora. To praktično demantuje nezvanične informacije iz crnogorske policije da je Darko Šarić, glavni osumnjičeni za šverc 2, 1 tone kokaina zaplenjenog u Urugvaju, napustio Crnu Goru onog dana kada je za njim raspisana međunarodna poternica.

Podsetimo, proteklih dana neimenovani izvori iz crnogorskog MUP-a tvrdili su za podgoričke medije da je Darko Šarić napustio Crnu Goru privatnim avionom 21. januara ove godine. Pozivajući se na sagovornika iz vrha Uprave policije, podgoričke „Vijesti" su javile da se Šarić tog dana svojim helikopterom prebacio od Pljevalja do Podgorice.

„Potom je sa podgoričkog aerodroma tajno i uz pomoć moćnih ljudi iz državnog vrha privatnim avionom jedne aviokompanije, sa čijim je vlasnikom prijatelj, odleteo u Ženevu", objavio je ovaj dnevnik.

Međutim, izvori „Politike" demantuju ove tvrdnje. Tog dana je iz Crne Gore za Švajcarsku registrovan samo jedan let, i to je redovna linija „Montenegro erlajnsa" iz Podgorice za Cirih. Kontrola letenja,koja pokriva jugozapad bivše SFRJ,ima ove podatke, jer je njihov radarski centar nadležan za kontrolu letenja nad teritorijama Srbije, Crne Gore, dela Makedonije i dela Bosne i Hercegovine, otprilike do Sarajeva. Dakle, svaki let iz Crne Gore registruje se u tom centru, a izvori „Politike" tvrde da tog dana sigurno nije bilo takozvanih „VIP letova", kako se nazivaju putovanja privatnim avionima.

S druge strane, izvor našeg lista iz vrha Srbije kazao je juče da srpska policija nije ni proveravala navode iz crnogorskih medija, jer raspolaže podacima u kojoj zemlji se nalazi Darko Šarić, a to svakako nije Švajcarska. Naši istražni organi, objašnjeno nam je, prestali su da proveravaju navode medija, jer u moru objavljenih informacija postoji mnogo spekulacija, među kojima neke imaju za cilj i da skrenu tok istrage.

Zemljotresi prete jadranskoj obali i Kosovu

Seriju potresa u svetu, posle Haitija i Čilea, danas su nastavili zemljotresi na Filipinima, u Kirgistanu i Turskoj, sva tri srednjeg intenziteta. Slavica Radovanović, direktorka Republičkog seizmološkog zavoda Srbije, objašnjava za „Blic" da su ovakvi zemljotresi privukli pažnju javnosti samo zato što im je prethodio zemljotres u Čileu, koji je odneo više od 700 života. Ona navodi da region Balkana ne spada u seizmički visokoaktivna područja, ali da se i ovde u narednih nekoliko godina mogu očekivati jači zemljotresi.

Kao najkritičnija područja izdvaja zaleđe jadranske obale od Crne Gore do Rijeke u Istri, zonu oko Peći i severnu Metohiju.

Radovanovićeva kaže da je povećanje manjih potresa do četiri stepena Rihterove skale u poslednjih godinu dana bilo i očekivano duž balkanskog dela jadranske obale nakon razornog zemljotresa koji je pogodio oblast oko grada L'Akvila u Italiji.

„U zaleđu Jadrana od Crne Gore do Rijeke mogu da se dešavaju i potresi preko šest stepeni Rihterove skale, a dugo ih tu nije bilo, tako da ovo nagomilavanje slabih zemljotresa možemo da shvatimo kao najavu budućih jačih. Oni bi mogli da se dogode u narednih nekoliko godina", precizira Radovanovićeva.

Ona podseća da je na Kosovu i Metohiji 2002. u oblasti oko Gnjilana zabeležen zemljotres snage 5,3 stepena Rihterove skale, a da je prošle godine u Albaniji bilo potresa od 5,7 stepeni Rihtera.

„Na osnovu rasporeda seizmičnosti u poslednjih godinu dana, vidi se da se u zoni oko Peći i u severnoj Metohiji akumulira seizmička energija. Ona bi mogla da se oslobodi u narednih par godina, a možda već i ovog proleća ili leta", kaže Radovanovićeva i dodaje da se mogu očekivati i jači zemljotresi i u Bugarskoj i Rumuniji.