Socijalni radnici na meti napada – mogu li se pod pretnjama i pritiskom javnosti doneti objektivne odluke

Centar za socijalni rad iz Novog Sada saopštio je da će troje maloletne dece biti vraćeno majci Ani Mihaljici, uz meru korektivnog nadzora u trajanju od tri meseca. Ističu da je majka obezbedila adekvatne stambene uslove koji garantuju bezbednost i osnovnu negu dece.

Direktorka Centra za socijalni rad u Apatinu Nikolina Sučević kaže da nažalost izmeštanje dece iz porodice nije retka pojava.

“Izmeštanje dece iz porodice se čini ukoliko se utvrdi da roditelj na bilo koji način zloupotrebljava roditeljsko pravo koje je sadržano u Porodičnom zakonu ili da zanemaruje čak ta prava i obaveze koje su mu data tim zakonom”, dodaje Sučevićeva.

Ukazuje da je izuzimanje dece iz biološke ili primarne porodice privremena mera, kao i da ono samo po sebi nikada nije cilj.

“Dakle, smeštanje deteta u ustanovu za smeštaj dece i mladih ili u alternativne oblike zbrinjavanja, odnosno hraniteljske porodice, nikada samo po sebi nije cilj, nego je mera kojom se obezbeđuje porodično-pravna zaštita i smeštaj dece do obezbeđivanja uslova, odnosno poboljšanja uslova koji se doveli do toga da deca budu izmeštena”, objašnjava Sučevićeva.

Na pitanje koliko je teško doneti takvu odluku, navodi da se nekada na vrlo pežorativan način govori o poslu socijalnog radnika.

“Posao socijalnog radnika je dosta težak, dosta je složen i jako je teško baviti se problematikom kojom vi ulazite u porodice drugih i prisutni ste u nekim momentima kada su ljudi najranjiviji, kada možda najmanje žele da budu viđeni i najmanje žele da imaju podršku. Smatram da je to poziv više nego posao, da je to prosto nešto čime se bavimo u centrima za socijalni rad zbog toga što osećamo duboku potrebu da pomognemo drugima, kao i da se time možete da baviti samo ako ste duboko altruistični”, poručuje Sučevićeva.

Perić: Socijalni radnici se ne osećaju bezbedno ni na poslu ni u privatnom životu

Socijalni radnici često su na meti napada – verbalnih, ali i fizičkih. Sandra Perić iz Komore za socijalni rad navodi da su ti napadi česte pojave, kao i da to nikako nije dobro.

Komentarisala je i slučaj kada su tokom protesta zbog dece Ane Mihaljice učesnici probili zaštitnu ogradu.

“Sve odluke koje su donete pod takvim pritiskom javnosti, vrlo je diskutabilno da li su objektivne odluke i na koji način i kojim motivima su donete. Tako da zaista kada govorimo o napadima, generalno da se desio ne samo napad na stručne radnike, ovde je bio napad na instituciju. Imali ste 100 građana koji su provalili kapiju institucije i ušli u prostorije”, navodi Perićeva.

Dešavali su se i fizički napadi na socijalne radnike na radnom mestu.

“Stručni radnici u centrima za socijalni rad po zakonu imaju status službenih lica. To s jedne strane podrazumeva da oni imaju određene benefite, u smislu da su posebno zaštićeni, ali to nije uvek tako. Oni bi trebalo da imaju u odnosu na svoj status službenih lica posebnu zaštitu, naravno i određene odgovornosti koje povlači za sobom sam taj status službenih lica. Generalno, većina centara za socijalni rad nema obezbeđenje. Nažalost, svedoci smo da i tamo gde je bilo obezbeđenje da su se takvi napadi dešavali”, objašnjava Perićeva.

Ističe i pretnje na društvenim mrežama, koje su u poslednje vreme sve intenzivnije.

Na pitanje da li se socijalni radnici osećaju sigurno na svom poslu, Perićeva kaže naravno da ne.

“Ne osećamo se ni sigurno, ni bezbedno. Što je najtragičnije od svega, stručni radnici koji rade sada trenutno u centrima za socijalni rad ne osećaju se bezbedno ne samo na svom radnom mestu, nego i u svom privatnom životu. S obzirom da se vrlo često iznose podaci o njihovom prebivalištu, boravištu, podaci o njihovoj deci, podaci o nekim drugim srodnicima, iznose se njihove porodične prilike, što nikako nije u redu. Nekako su nezaštićeni ne samo u radnoj sredini, nego i u svojoj privatnoj sferi”, dodaje Perićeva.

Šta kada građani nisu zadovoljni odlukom centra za socijalni rad

S druge strane, često se korisnici socijalnih usluga žale da su poneki socijalni radnici korumpirani, da ne donose valjano svoje odluke. Nikolina Sučević napominje da svaki građanin koji nije zadovoljan ishodom postupka ima mogućnost na zaštitu svojih prava u drugostepenom postupku.

“Postoji drugostepeni organ kome izjavljujete žalbu. Konkretno za centar za socijalni rad drugostepeni organ je naše resorno Ministarstvo za socijalnu zaštitu. Takođe, u Komori socijalne zaštite ima i Etički odbor kome građani mogu da upute primedbe u smislu ne kršenja zakona, kao kada vam postupa drugostepeni organ, nego u smislu neadekvatnosti socijalnog radnika, odnosno stručnog radnika”, objašnjava Sučevićeva.

Perićeva napominje da u svakoj profesiji ima grešaka, pa i među socijalnim radnicima.

“Dešava se i reakcija drugostepenih organa, a sve češće se uključuje i Zaštitnik građana, da li po natpisima medija, pa se pokreću postupci po službenoj dužnosti, ili kada se direktno građani obraćaju i koriste i taj mehanizam", dodaje Perićeva.

Objasnila je i da je Etički odbor pri Komori socijalne zaštite jedan od mehanizama gde se preispituje da li su stručni radnici postupali u skladu sa kodeksom profesionalne etike.

Niske plate, a veliki broj slučajeva

Sučevićeva navodi da plate stručnih radnika u socijalnoj zaštiti spadaju u red prosečnih u Srbiji, između 80.000 i 90.000 dinara.

"U centrima za socijalni rad više od 90 odsto zaposlenih čine visoko obrazovana stručna lica, a naravno sva druga lica koja su zaposlena u centrima za socijalni rad imaju plate manje od toga kad govorimo o tehničkom osoblju, računovodstvu, administrativno-tehnička pitanja", dodaje Sučevićeva.

Perićeva napominje i da je problem veliki broj slučajeva koje vodi jedan socijalni radnik. "Pa ja ne znam i da li mogu da prebroje ljude", dodaje.

Građani se često žale da su spori pri donošenju odluka, ali Perićeva napominje da sve ono što dođe u centar za socijalni rad ne zavisi samo od njih.

"Znači, centar ne može da funkcioniše ako nema sisteme oko njega koji su funkcionalni, odnosno sistem zdravstvene zaštite, obrazovanja, pravosuđa i tako dalje. Tako da brojni postupci i odluke o kojima odlučuje, koje donosi centar za socijalni rad, zapravo zavise od drugih sistema. Zavisi od motivacije korisnika i koliko on želi da učestvuje, a takođe zavisi od opterećenosti poslom stručnih radnika. Ako vi dnevno dobijete po 15-20 predmeta koji su svi hitni, a neki od njih i neodložni, a neodložno znači da sada ostavite sve i da odete na teren, teško da možete da sve odradite brzinom i na vrlo kvalitetan način", objašnjava Perićeva.