Pukovnik Radovan Damnjanović - prva dužnost u "Kobrama", znanje prenosi studentima na Vojnoj akademiji

Kroz Odeljenje za finansije Vojske Srbije, koje vodi pukovnik Radovan Damnjanović poslednjih godina prolazi sve veći vojni budžet. Ovo odeljenje je stručno nadređeno svim oficirima finansijske službe u Vojsci Srbije i svi su oni zajedno odgovorni za racionalno korišćenje i upravljanje novcem poreskih obveznika, a koji je namenjen vojsci.

Pukovnik Radovan Damnjanović upisao je Vojnu gimnaziju 1994. Rodom je iz Vrčina kod Beograda. U to vreme ratova, inflacije i sankcija bilo je veoma izazovno birati bilo koju srednju školu, i za decu i za roditelje. Učenik Radovan Damnjanović odlučio se za Vojnu gimnaziju.

"Prvi osnovni motiv je bila ljubav prema otadžbini. U tom periodu mog završetka osnovne škole i upisivanja srednje svakako. A i ljubav prema uniformi, nešto na čemu smo odrasli. Na tome zahvalno dugujem i svom učitelju koji je dosta vremena nas učio tim ratnim, da kažem, dešavanjima", rekao je Damnjanović u emisiji Dozvolite.

Upis u Vojnu gimnaziju veliki izazov, zahtevan poduhvat i jedno novo iskustvo

Smatra da je veoma važno da čovek bude veran svojoj državi, da je voli i da se bori za nju. Kasnije, tokom školovanja, priseća se naš sagovornik, sagledao je da vojska pruža brojne mogućnosti i da svako može naći neko svoje interesovanje.

"Upisati Vojnu gimnaziju 1994. godine bio je veliki izazov, zahtevan poduhvat i jedno novo iskustvo. Prva moja iskustva su bila dosta stroga. Prvi ulazak gde ti dolaziš u Vojnu gimnaziju, gde te čeka vojnik koji te odvodi na eliminacioni zdravstveni test", objašnjava Damnjanović.

Poseban izazov bio je prijemni ispit iz matematike, jer su se radili zadaci iz oblasti koje mnogi učenici još nisu vežbali, jer se polagalo par mesec pre kraja školske godine. Radovan Damnjanović se i danas seća zadatka koji ga je "mučio" na prijemnom. Međutim, taj zadatak nije bio problem, već samo izazov da se reši, a naš sagovornik ga je rešio i upisao Vojnu gimnaziju.

"U to vreme gimnazija je bila naslednik vojne škole 'Bratstvo i jedinstvo', koja je postojala i pre tog trenutka, nastavnički kadar je bio upravo taj. Mislim da su i pravila i norme bila identične. Škola je bila opšteg smera na kome se insistirao kako je na matematici, fizici, koju smo imali sve četiri godine, tako i na hemiji, jezicima, svako je učio dva strana jezika", objašnjava Damnjanović.

Kao i sada, i tada su za sve učenike bile obavezne vannastavne aktivnosti, bavljenje sportom i brojne sekcije kao što je orijentiring na primer. Fizičko je bila svakodnevna vannastavna aktivnist. Ko je prepodnevna smena na fizičko je išao popodne, a popodnevna smena imala je fizičko pre podne.

Sa klasićima dočekao NATO bombardovanje

Damnjanoviće je u četvrtoj godini gimnazije odlučio koju će akademiju da upiše, jer su u to vreme postojale Vojna akademija na Banjici gde je školovanje trajalo četiri godine i Vojnotehnička akademija u Žarkovu koja je trajala pet godina.

"Konkretno jedan moj dobar kolega u to vreme, njegov brat je bio na tehničkoj akademiji na Žarkovu, na drugom smeru, ne na kojem sam ja završio, tako da osnovne informacije sam upravo saznao od njega. A mene je privuklo što je u fokusu ekonomije, odnosno tih javnih finansija zašto smo se i školovali, bilo upravljanje resursima. Upravo neka umješnost da se određenim resursima postignu rezultati i da je zapravo taj vaš posao usmeren na poverene, da kažemo, državne resurse, državni novac, kojim vi upotrebljavate, odnosno predlažete, da bude upotrebljen koliko namenski, ali tako i da zadovolji cilj za koji organizacija postoji", ističe Damnjanović.

Student Vojnotehničke akademije Radovan Damljanović je sa svojim klasićima dočekao i NATO bombardovanje u školskoj, odnosno studentskoj klupi. Tokom NATO agresije studenti su jedno vreme bili poslati svojim kućama, ali su takođe bili na Žarkovu i obavljali zadatke koji su im bili povereni.

"Sećam se, kada je se dogodilo bombardovanje, mi smo otišli u sklonište Vojnotehničkog instituta. U to vreme, general Bursać je bio načelnik Akademije koji je došao s nama, obratio nam se, popričao o nekim naoružanjima, o situaciji, o tehnici koja se upotrebljava. Jednostavno, nismi bili prepušteni sami sebi. Bio je tu pretpostavljeni koji je bio uz nas", priseća se Damnjanović.

Odred "Kobre" kao prva dužnost

Mladi potporučnik Finansijske službe Vojske Srbije i Crne Gore Radovan Damljanović bio je drugi u svojoj klasi na Vojnoj Akademiji. Rodom iz okoline Beograda, ali mogao je da bude upućen u bilo koji deo zemlje kao oficir Finansijske službe.

"Desilo se na takav način, ja sam bio jedan od boljih studenata svoje generacije (drugi u rangu). Kobre su uvijek tražile bolje, odnosno najbolje da kažem, u svojim redovima. Zadatak je tada bio da se oformi Finansijska služba protivterorističkog odreda 'Kobre' Vojske Srbije i Crne Gore u to vreme", objašnjava svoje početke naš sagovornik.

"Jedan napredak, saznavanje nečeg novog, jednog vojnog života, odlazaka na terene, vežbe, bilo je to veoma dobro. Ja i danas dana imam i neke situacije kada imam slične zadatke, setim se i tog vremena i kako smo to rešavali", objašnjava pukovnik Damnjanović.

U vojnom sistemu već 30 godina, a u finansijskoj službi više od 20, za jednog obrazovanog čoveka, koji stalno radi na sebi, nosi mnogo utisaka koji mogu biti od koristi mladim ljudima koji žele da postanu oficiri Vojske Srbije.

"Ja sam se trudio, gde god sam radio, da imam pozitivna iskustva i da pozitivne norme prihvatim. Moje promene dužnosti su dosta promenile karakter poslovanja, da iskreno kažem. Posle 'Kobri' ja sam otišao u na usavršavanje u Nemačku 2009. i 2010, vratio se i bavio se programskim budžetom. Narednih pet godina, neka priča koja je prva bila nova u tom trenutku, u Srbiji”, ističe danas prvi čovek finansija Vojske Srbije.

Damnjanović se zatim bavio vojnom logistikom, ali istovremeno se školovao i civilno. Odbranio je magistarski rad i doktorsku disertaciju u oblasti ekonomije i finansije, uz redovne vojne dužnosti. Iako vojni sistem radi po pravilima, finansijsko i materijalno poslovanje u vojsci je u mnogim jedinicama specifično. Negde se čovek više bavi platama, negde nabavkama, negde nekim drugim stvarima.

"Uvek imate i lepih i loših stvari, niste sigurni, imate nekoga što je dobro u vojnom pozivu da vam da podršku, usmeri i pomogne, jer uvek ima nekog ko možda zna nešto više od vas. I treba takve ljude poslušati, jer ti ljudi misle o sistemu i misle o tome što radite", smatra pukovnik Damnjanović.

Vojska dugo ima dualno obrazovanje

Pukovnik Damnjanović je i profesor na Vojnoj Akademiji, i podučava kadete, buduće oficire finansijske službe Vojske Srbije. Kaže da na njih gleda kao na buduće kolege. Posebno jer često budući oficiri Vojske Srbije, sada kadeti postavljaju veoma važna i konstruktivna pitanja.

"Ja nisam samo predavao finansistima, ja sam predavao i tehničkoj službi, i saobraćenoj, i tehničkoj, sve što je iz domena materijalno-finansijskog poslovanja. Najzadovoljniji ste kad vidite da se neko interesuje vaše gradivo i koji postavlja pitanja u vezi toga što smo radili", ističe Damnjanović.

Objašnjava da je spoj teortije i prakse, koji je na Vojnoj akademiji jedinstven, jer se podjednako insistira i na jednom i na drugom, najveća prednost vojnoj školovanja.

"Ne samo u poslednjih godina, ukoliko se o tome priča, Vojna Akademija dualno obrazovanje ima mnogo davno. I na tom polju je jedan veliki prednost vojnog obrazovanja što vi u svom profilu možete i proveriti neka usvojena znanja i jednostavno pripremiti se za taj namenski posao zašto se školujete", ističe Damnjanović.

Nikada nije razmišljao da napusti vojsku

Iako je profesija vojnog finansiste bliska civilstvu, odnosno može da se primeni na tržištu rada, Radovan Damnjanović nikada nije razmišljao da napusti vojsku.

"Ja stvarno iskreno mislim da su te moje početničke dužnosti u odredu 'Kobre' bile ambijent tada kao mladom čoveku koji se tad premišlja, koji ima 20 nešto godina. Da li će nastaviti ovđe ili će otići? Ambijent je bio to što je preovladalo i radna atmosfera i zadovoljstvo mojim poslom da sam ja odlučio da tu ostanem", ističe Damnjanović i dodaje:

"Moja ubeđenja su bila da je meni tu odgovarajuće, da kažem, komforno, da nemam razloga da idem dalje u smislu da napuštam organizaciju. Imao sam neku želju zacrtanu u sebi, da kažem, motiv, što je bilo još u Vojnoj gimnaziji, Vojnoj akademiji, da je vojna profesija neki način života. I hijerarhijsko napredovanje. Postepeno, ali hijerarhijsko", kaže pukovnik Damnjanović.

Imam sreću da radim posao za koji sam školovan

Ukazuje da radi posao koji voli i za koji se školovao.

"I ovom trenutku ja radim posao koje najbolje znam, za koje sam školovan, i imam tu sreću da radim posao stvarno, evo, dvadeset i više godina, za koji sam izvorno završio osnovne studije. I verujte, to je uspeh. Ako ste u jednoj situaciji, i ako vam to odgovara, to je vaš najjači motiv da se razvijate u toj profesiji, što je meni omogućila vojska na radnim mestima da ostanem u matičnoj profesiji i da se razvijam, što je bio jak za mene motiv da ja dalje ostane član ovog organizma”, ponosan je pukovnik Radovan Damnjanović. 

Primer pukovnika dr Radovana Damnjanovića je samo još jedna priča o zadovoljnom, obrazovanom i uspešnom čoveku koji sistematično ide kroz život. Uvek se pozitivno gleda na svaku situaciju i svaki problem, je samo još jedna nova šansa da se nađe novo rešenje.