Mile Vitezović – odličan učenik, najbolji student Vojne akademije i danas sajber general

U razgovoru za emisiju Dozvolite, general Vitezović, inače rodom iz Kosjerića ističe da je i u vreme kada je on bio mlad bila velika čast obući uniformu.

“Tako je bilo i sa mnom, 1986. godine, kada sam upisao srednju vojnu školu, odnosno konkurisao za srednju vojnu školu Kopnene vojske u Sarajevu i nakon kvalifikacionih pregleda primljen u jednoj oštroj konkurenciji za interesovanje kandidata u vojnu službu 1 na prema 10”, seća se general Vitezović.

Povodom odlaska u Srednju vojnu školu, porodica Vitezović organizovala je pravi ispraćaj u vojsku.

“Sa svim tradicionalnim ceremonijama koje su tada bile obavljene i, naravno, to je označavalo vekovni pozitivan odnos našeg srpskog naroda prema vojnom pozivu i uopšte vojsci. I stvarno ja tada kao mladi čovjek sam osetio jedan veliki ponos što sam stupio u redove armije”, seća se naš sagovornik.

Danas se u javnosti, na slavama i proslavama govori o profesiji oficira u kontekstu patriotizma, porodične tradicije, sigurnog posla, mogućnosti da se stvarno napreduje i naravno tu je i ljubav prema tehnici na oružanju i vojničkom načinu života. O čemu su tada razmišljali mladi ljudi?

“Razmišljali smo uglavnom i računali na jednu sigurnost vojnog poziva u smislu sigurnog posla. Nakon toga se i potvrdilo ovo što sam i rekao da je stvarno vojna sredina jedan ambijent gde čovek može u svim svojim dimenzijama da se ostvari”, rekao je Vitezović.

Prvi u klasi 1994.

Prvi deo vojnog puta završio se na Vojnoj Akademiji 1994. tada je mladom potporučniku Miletu Vitezoviću, kao najboljem u klasi, pištolj sa posvetom uručio, tadašnji načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije, general pukovnik Momčilo Perišić.

“To vreme je bilo jako izazovno, početak devedesetih godina. Bili smo zahvaćeni ratnim zbivanjima koja su se dešavala u okruženju. I kako se ta naša prethodna država raspadala, kako nam se i klasa polako osipala, mnogi su naši drugovi otišli na ratom zahvaćena područja, a neki su svoj životni put potražili na drugim meridijanima”, kaže general Vitezović.

Izazovno vreme je, prema rečima našeg sagovornika, motivisalo njega i njegove vršnjake da ovladaju novim znanjima koje je trebalo da primene na novim dužnostima. Nova znanja se stalno stiču, jer se vojne telekomunikacije odnosno sistem veza stalno menjaju, posebno u poslednjih nekoliko godina.

“Svakako. Od uređaja stare generacije, kao što je RUP 12 (radio uređaj poljski), kao što je poljski induktorski telefonski aparat M63, kao što je Morzeova azbuka koje smo radili i učili tokom školovanja, pa do danas praćenje aktivnosti u sajber prostoru i implementacije informacionih sistema koje automatizuju poslovne procese, stvarno jeste veliki tehnološki skok”, kaže prvi informatičar Vojske Srbije.

Nekada radio, danas i veštačka inteligencija

On ističe da je danas biti vezista u Vojsci Srbije zahtevan posao, posebno jer posao zahteva široku lepezu znanja. Od prenosa, distribucije, zaštite, kriptozaštite informacija, pa sve do njihove upotrebe u sajber prostoru, pa i na kraju do upotrebe veštačke inteligencije u vojnoj nameni. To danas jedan vezista, jedan informatičar mora da poznaje kako bi uspešno odgovorio savremenim bezbednosnim izazovima.

Iz klase Vojne akademije, koja je završila školovanje 1994. godine, ima više generala, tačnije trojica, nisu svi vezisti. Jedan vodi upravu u Generalštabu, a dvojica su komandanti brigada Kopnene vojske. Najviše kontakta general Vitezović prirodno ima sa vezistima. Kontakt sa klasićima je prisutan u onoj meri u kojoj su se životni putevi poklopili.

"Međutim, tu su naša tradicionalna okupljanja klase povodom završetka škole. Ove godine u junu navršava se 30 godina završetka Vojne Akademije, kada sa nestrpljenjem očekujemo susret klase. I to su stvarno jedni prijatni trenuci kada se evociraju uspomene na te studentske, odnosno pitomačke dane koje smo proživjeli zajedno”, kaže Vitezović.

Danas u redove vezista i informatičara dolaze neki novi mladi ljudi. Vreme je drugačije. Mladi ljudi odrastaju okruženi pametnim telefonima, kompjuterima i internetom. Kako starija generacija, kojoj pripada general Vitezović, gleda na njih?

“Mi prepoznajemo u njima želju i veliku motivaciju za školovanjem i završavanjem. Pogotovo, kao što ste rekli, oni su savremenici sve prisutne, odnosno brzo razvijajućih informacionih komunikacionih tehnologija. Međutim, mi ih svakodnevno, pored toga što ih upućujemo na taj profesionalni razvoj, usmeravamo na onaj oficirski zanat rada sa ljudima”, ističe general Vitezović.

NATO agresija 1999.

Brigadni general Mile Vitezović tokom 1999. godine bio je komandir u jedinici veze Vojske Jugoslavije koja se bavila održavanjem veze u garnizonu Beograd. Kako je NATO avijacija beležila svaki radio signal kao potencijalni cilj, biti vezista je jedno od opasnijih dužnosti tokom rata.

“Mi vezisti možemo biti posebno zadovoljni u profesionalnom smislu obavljenim zadatkom tokom NATO agresije, s obzirom na to da smo obezbedili neprekidno funkcionisanje komandovanja i rukovođenja, odnosno naš sistem veza kako se tada zvao, funkcionisao je neprekidno i pokazao svoju žilavost i otpornost”, ističe general Vitezović.

Tokom rata primenjuje se posebna taktika korišćenja radio veze i mobilne i fiksne telefonije, kako neprijatelj ne bi mogao prisluškuje komunikacije ili da locira i uništi predajnike ili jedinice za telekomunikacije.

“Rad veziste u ratnim uslovima podleže posebnim pravilima, odnosno pridržavanje stroge discipline posebno u radio saobraćaju uz primenu radio ćutanja i zabrane korišćenja svih uređaja koji emituju u elektromagnetnom spektru”, kaže naš sagovornik i dodaje da se takva taktika pokazala uspešnom u mnogim vojskama u svetu.

Brigadni general Mile Vitezović ima mnogo toga da kaže. Jer 30 godina oficirske karijere i osam godina vojnog školovanja su zaista za priču. A priča o generalu Vitezoviću je jedan skroman primer uspešnog oficira i čoveka koji se znanjem i sposobnošću kretao kroz karijeru.