Potomak Alekse Nenadovića: Veliki ponos izbija iz svih nas, privilegije nismo tražili

Aleksa Nenadović bio je knez tamnavsko-posavske knežine, posečen u Seči knezova početkom februara 1804. u Valjevu. Poput mnogih porodica Srbije 19. veka i Nenadovići potiču od doseljenika sa raznih strana gde su živeli Srbi.

O tome ko je bio danas svedoči istorija, ali i njegovi potomci.

Đorđe Nenadović, potomak Alekse Nenadovića kaže da postoje više legendi odakle su došli Nenadovići.

"Ono što se sa velikom verovatnoćom može reći, je da su došli negde u 17. veku u Brankovinu, a odakle - tu su sada dileme, zato što su različiti izvori navedeni, u nekim spisima iz tog doba, a i prota Matija je uneo malu zabunu u svojim memoarima kada je napisao da su oni iz Birča došli. Taj toponim neki vezuju za granicu sa Bosnom, neki sa Crnom Gorom i mi smo to u porodici prihvatili, da je najveća verovatnoća da su u nekom momentu, iz stare Hercegovine, šta god to bilo, jer tamo su pronašli neki lokalitet“, rekao je Đorđe.

Za vreme Kočine krajine Aleksa Nenadović oslobodio je valjevski kraj i područje sve do Čačka.

Đorđe Nenadović kaže da je 20 godina pre početka Prvog srpskog ustanka kada je zbog svojih kontakata koje je imao preko reke, dobio dojavu da se austrijska vojska srema u rat sa Turskom 1787. godine.

"Ispostavilio se da je ta dojava bila samo želja nekih Srba koji su hteli da pokrenu lokalne Srbe da krenu u neki ustanak, boj, zamalo se i to desilo. Po toj dojavi, Aleksa je okupio narod i oni su krenuli na Valjelo iz Brankovine i tu je došlo do ozbiljne bitke, popalili su Valjevo, isterali su Turke, sve do Čačka i iza Čačka, popalili Čačak i vratili se nazad“, ispričao je Đorđe.

Brat Alekse Nenadovića je Jakov, a njegovi sinovi su prota Matija i Sima Nenadović.

"I on se rodio u etabliranoj familiji u tom vremenu, koja je već bila značajna. Njegov deda, brat njegovog oca, bio je Tamnavski knez. To nisu vlastelinska zvanja, knezovi su u to doba bili izabrani od naroda, Turci su vladali Srbijom, oni su ih postavljali, da upravljaju određenim teriotrijama i d akontrolišu narod. Nema to tu težinu što bi se moglo pomisliti da je neko plemstvo u pitanju“, rekao je Đorđe.

Aleksa Nenadović ubijen je u Seči knezova. Odsekli su mu glavu i Memed-aga Fočić ju je stavio, sa ostalim glavama, na svoj čardak.

Valjevski Turci koji su imali dobre odnose sa knezovima izmolili su za njegovo telo i predali su ga rodbini, koja ga je sahranila, bez glave, pored crkve.

Živan Jerotić iz sela Blizonje je ukrao njegovu glavu i vratio je rodbini, pa su ga nakon tri dana od sahrane otkopali i sahranili i glavu sa telom.

"Naravno veliki ponos izbija iz svih nas zbog naše porodične tradicije, mi smo vaspitavani u tom nekom duhu ali nismo imali kao imperativ da dosegnemo te visine. Mi se trudimo koliko ko može u svojoj profesiji, to su velike neke visine, ali nikakve priviligije nismo ni tražili ni dobijali. Porodica je prolazila kroz različite periode u istoriji, u nekim periodima su bili jako moćni, u nekim su morali da se sklanjaju ne bi li preživeli, uletali su u vrtloge istorijskih borbi između dinastija“, zaključio je Đorđe Nenadović.