Читај ми!

Rekordno mali broj usvojene dece – ko (ni)je podoban da bude usvojitelj

U Srbiji trenutno 306 dece čeka na usvajanje. Potencijalnih usvojitelja, tj. onih koji žele da usvoje dete, ima duplo više. Uprkos tome, prošle godine je usvojeno najmanje dece u proteklih 10 godina. Traže se podobni roditelji za određeno dete, a ne obrnuto, kaže direktorka Komore socijalne zaštite Sandra Perić i objašnjava kako teče procedura usvajanja.

Рекордно мали број усвојене деце – ко (ни)је подобан да буде усвојитељ Рекордно мали број усвојене деце – ко (ни)је подобан да буде усвојитељ

Za poslednjih 10 godina, najviše dece iz sistema socijalne zaštite koja su dobila nove roditelje bilo je 2014. – skoro 200, ali je zato u 2023. usvojeno najmanje dece u poslednjoj deceniji – 62.

Trenutno je u sistemu 306 dece za koje su nadležni utvrdili da su podobna za usvajanje, a podobnih usvojitelja, dakle onih koji bi usvojili dete, ima 726, tj. duplo više.

Direktorka Komore socijalne zaštite Sandra Perić kaže za RTS da zabrinjava broj dece podobne za usvojenje.

“Usvojenje je najpotpuniji, najcelovitiji oblik zaštite za određeni broj dece, za koju je procenjeno da je to u njihovom najboljem interesu“, rekla je Sandra Perić.

Komentarišući to što je u protekloj godini broj usvojene dece bio rekordno mali, Perić je navela da se razlozi mogu naći i u administrativnim preprekama, i u mentalitetu, kao i u emocionalnim barijerama.

“Od svega po malo… Ne bih rekla da su procedure komplikovane. Zaista imamo iskustva da često potencijalni usvojitelji čekaju i do godinu dana od podnošenja zahteva", kaže Perić.

Ne traži se dete za usvojitelja, već usvojitelj za dete

Direktorka Komore socijalne zaštite ističe da je u procesu usvajanja fokus uvek na detetu.

"Traže se podobni usvojitelji za konkretno dete, ne dete za određenog usvojitelja“, kaže Perić.

Napominje da je usvojenje ozbiljan i zahtevan institut, koji proizvodi krucijalne posledice za život deteta, te da je zato važno da se, pri određivanju usvojitelja, obrati pažnja na sve aspekte njihovog života.

“Od one opšte podobnosti – prvenstveno da je državljanin naše zemlje, da nije lišen roditeljskog prava, poslovne sposobnosti i neke druge stvari. Naravno da se gleda i materijalni status, zaposlenje i tako dalje, ali to nije presudno. Gleda se da li je osoba psihofizički zdrava, da li ima neke bolesti, zavisnosti koje štetno mogu da utiču na rast, razvoj, podizanje, vaspitanje deteta i tako dalje“, kaže Perić.

Pri proceni podobnosti gleda se i motivacija para da se odluči na taj korak, koji je izuzetno izazovan.

“To nisu obični roditelji, da kažemo, kao svi ostali. Jako je važno kakav odnos usvojitelji imaju prema porodici porekla usvojenika, da oni moraju da budu svesni da ta deca potiču iz različitih porodica, iz različitih okruženja, da dolaze sa raznim traumatičnim iskustvima; kakav je njihov odnos prema tome, kako će se nositi sa nekim izazovima i tako dalje. Tako da to je zaista procedura koja sve obuhvata i zbog toga procenu vrši čitav tim stručnjaka u centrima za socijalni rad“, objašnjava Sandra Perić.

Pre nego što dođe do usvajanja, neophodno je da budući roditelji prođu obuku, na kojoj uče kako da izađu na kraj sa različitim izazovima sa kojima će se suočiti.

“Tek tada dobiju pogodnost da budu usvojitelji“, kaže Perić.

Kako teče proces

Nakon što par prođe obuku, dete odlazi u porodicu na prilagođavanje.

“Nakon toga usvojiteljima se savetuje da dolaze u bračno-porodično savetovalište, gde mogu da se obrate za različite probleme ili izazove“, rekla je Sandra Perić.

Naglašava da stručni tim prati taj proces prilagođavanja – koliko je dete razvilo separacione kapacitete, kako se integrisalo u porodicu, koliko se ta porodica prilagodila novom članu, koliko su se porodični odnosi i dinamika promenili, kako oni prepoznaju potrebe deteta, itd.

“Mnoga iskustva su vrlo lepa i uvek ste srećni u toj situaciji. To je jedan od najlepših delova našeg posla. Mi za usvojenje kažemo da je to jedan vrlo svečani čin, jer vi nekako menjate sudbinu jednog deteta na bolje, a samim tim menjate i sudbinu cele te porodice“, ističe Perić.

Nisu svi podobni da budu usvojitelji

Govoreći o razlozima zbog kojih se ljudi u Srbiji retko odlučuju za usvajanje, Perić kaže da su predrasude jedan od razloga, ali ističe i da nisu svi podobni za to.

“Neko ko nema jasne motive, ko nije raščistio sa sobom granice do kojih može da ide... i šta može zaista da pruži tom detetu, način na koji može da prevaziđe određene barijere, jer to ipak nisu njihova biološka deca. Možda je zaista bolje da još malo razmisli pre nego što se odluči na taj korak“, kaže Perić.

One koji razmišljaju o tome da usvoje dete, ohrabruje da se obrate stručnjacima sa kojima bi mogli da popričaju o tome i saznaju nešto više.

“Da odu da se informišu u Centru za socijalni rad o celoj proceduri, kako to funkcioniše, kako izgleda, koje su sve mogućnosti, koje su posledice toga. To je zaista nešto što treba da se podstiče“, ističe Sandra Perić.

Nema zvaničnih podataka koliko je u Srbiji punoletnih osoba koje nemaju decu. Podaci Zavoda statistiku pokazuju da, među osobama starijih od 15 godina, decu nema nešto više od 30 odsto.

Oko 18 odsto građana Srbije ima jedno dete. Broj onih koji se bore sa takozvanim sekundarnim sterilitetom, odnosno ne mogu da dobiju drugo dete, nije poznat.

петак, 19. април 2024.
11° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво