Srbija nema dovoljno auto-mehaničara, a zarađuju i do 200.000 dinara

Potraga za auto-mehaničarima je velika, zarade i do 200.000 dinara, a ponuda minimalna. Aleksandra Đurišić iz Udruženja "Auto-servisi Srbije" kaže da se opseg poslova promenio i da je potreban širi spektar znanja, zbog čega smatra i da je povećanje cena usluga nužno. Rešenje vidi u dualnom obrazovanju i inovativnoj praksi. Marko Vučetić sa sajta "Start" navodi da mladi najčešće biraju poslove softverskih inženjera, a najmanje zanate, ali da se situacija možda može promeniti kada saznaju koliko mogu da zarade kao majstori.

Srbija, prema nezvaničnim procenama, ima više od 5.000 auto-mehaničara, čija zarada zvanično može da premaši i 200.000 dinara mesečno. Aleksandra Đurišić iz Udruženja "Auto-servisi Srbije" (UASS) kaže za RTS da majstori zarađuju bolje nego ranije, ali i objašnjava da je reč o jednostavnim zakonima ponude i potražnje.

"Kad nečega nema, cene rastu. Činjenica je da jesu dobro plaćeni, ali je činjenica i da potraga za zanatom auto-mehaničara nikada nije bila manja. Deca, generalno, sve manje upisuju zanatske škole", ističe Đurišićeva.

Navodi da deo problema postoji i zbog neuređenosti same branše, jer polovina auto-servisa posluje potpuno nelegalno, a situacija se nije mnogo izmenila u poslednjih 20 godina.

"To je mnoge auto-mehaničare nateralo da odu iz zemlje i potraže bolje uslove i pozicije na kojima će imati bolje plate. Korako po korak, došli smo do trenutnog stanja", naglašava sagovornica RTS-a.

Marko Vučetić sa sajta Start potvrđuje da je ponuda poslova za auto-mehaničare na tržištu zaista velika, a da je aktivnost kandidata minimalna.

"Mladi se često odlučuju za poslove softverskih inženjera, više nego za zanate. To je problem koji se prelio na tržište rada. Možda se u narednom stanju stvari poprave, jer je činjenica da mladi vole i da čuju zarade, a kad saznaju da može da se zaradi i do 2.000 evra kao auto-mehaničar, to će im zvučati lepo", kaže Vučetić.

"Posao auto-mehaničara više nije zanatski, porast cena nužan"

Đurišićeva, ipak, naglašava da se opseg poslova auto-mehaničara promenio i da je potreban širi spektar znanja zbog razvoja automobilske industrije.

"Zato, posao auto-mehaničara i ne može da se nove zanatskim. Auto-industrija se menja na dnevnom nivou. Više je elektronike, dijagnostike i servisiranja vozila. Nije više reč samo o auto-mehanici", navodi sagovornica, koja poskupljenje cena usluga u industriji vidi kao nužnost.

Ukazuje i da se puno ulaže u opremu i specijalne alate – mora da se ima posebna vrsta alata za određeno vozilo, model ili godište automobila.

"Puno se ulaže u dijagnostiku, proces rada je zahtevan i potrebno je dosta vremena. Treba utvrditi kvar, zameniti delove. Sve je to uticalo i na cenu rada. Serviseri smatraju da i dalje nisu dovoljno plaćeni za ono što rade", rekla je Đurišićeva.

Dualno obrazovanje – od zastarelosti sistema do rešenja problema

Vučetić ukazuje da auto-mehaničari koriste toliko softvera da je posao postao sličan progamerskom i da se digitalna transformacija i automatizacija osete i u ovoj branši.

Sagovornica iz UASS-a ističe da je dualno obrazovanje jedini način da se obrazuju budući majstori auto-mehanike, ali da je prepreka zastarelost školskog sistema u Srbiji.

"Deca uče na modelima koji su odavno prevaziđeni, to je mnoge oteralo. Pokušavamo, u saradnji sa jednom partnerskom školom iz Niša, da uvedemo profil tehničar mehatronike vozila. To je profil koji postoji u celoj Evropi. I to je profil koji pruža znanja iz oblasti mehanike, ali i elektrike, elektronike, kodiranja i progamiranja", zaključuje Đurišićeva.

петак, 21. јун 2024.
27° C

Коментари

Nena
Мамурлук – како преживети дан после
Cigarete
Шта ми се догађа с организмом кад престанем да пушим?
Decija evrovizija
Дечја песма Евровизије
ablacija
Шта је превенција за изненадне болести
Gdjj
Комшије