Romkinje u Srbiji – tek trećina završi osnovnu školu, decu rađaju pre punoletstva, a svaka treća žrtva nasilja

Na putu do svojih prava, biraju da se bore protiv sterotipa i predrasuda, iako su gotovo svakodnevno, kako kažu, izložene diskriminaciji.

"Kada sam posao preko oglasa tražila i javljala se na telefon, sve je bilo u redu dok se ne pojavim. Kada se pojavim, to bude sasvim drugačije", kaže Una Beriša, novinarka Prvog programa Radio Beograda – Romska redakcija.

Umetnica Nataša Tasić Knežević ističe da je najveća predrasuda da im je mesto u određenim profesijama. "Da mi van tih profesija ne možemo da uspemo, što znači čišćenje ili neke zanatske profesije", dodaje.

"Život u tim izolovanim romskim naseljima je veliki kamen spoticanja. Njima je jako teško da izađu iz tog miljea u kom se donekle osećaju bezbedno i sigurno i samo ulaženje u institucije je velika trauma za ženu Romkinju", napominje Nada Đuričković iz Romskog centra za žene i decu "Daje".

Mnoge Romkinje primorane su na dečiji brak, pa im neretko bude prekinuto ili uskraćeno školovanje. Materijalno zavise prvo od oca, a kasnije od muža.

"Svaka druga Romkinja rodi svoje prvo dete pre punoletstva. Postoje podaci koji kažu da imamo slučajeve da su čak devojčice uzrasta od 11 godina rađale svoje prvo dete", ističe Jelena Marinković, koordinatorka istraživanja koordinatorka istraživanja "Ženska prava Romkinja u Srbiji".

Svaka treća doživela je fizičko nasilje, a seksualno svaka druga. Mnoge ne znaju da ne bi trebalo da trpe nasilje. Ne znaju ni od koga da traže pomoć.

"Romkinje koje pokušaju da pristupe sigurnim kućama u oko 30 posto slučajeva su onemogućene u tome, a većina njih prilikom boravka u sigurnim kućama doživljavaju neprijatnosti i diskriminaciju", navodi Maja Škorić, koordinatorka istraživanja "Ženska prava Romkinja u Srbiji".

Ključ je, pre svega u obrzovanju, kažu upućeni. Za rešavanje postojećih problema žene moraju znati svoje prava i biti upućene u mogućnosti kako da ih ostvare.