Rodna ravnopravnost u Srbiji – žene između ambicija i domaćinstva, a muškarci na rukovodećim mestima

Manji broj radnih mesta u Srbiji se nudi ženama nego muškarcima jer postoje predrasude po pitanju određenih zanimanja da su "muška", izjavila je za RTS Svetlana Kozić iz Akademije ženskog preduzetništa. Ističe da u zemlji postoji diskriminacija, kao i da se muškarci lakše zaposle na poslovima koji se smatraju "ženskim", nego obrnuto. Smatra da je potrebna velika borba da bi se situacija promenila.

Muškarcu je posao da zarađuje novac, a ženi da brine o domu, takav stav osamdesetih godina zastupao je svaki drugi muškarac u Velikoj Britaniji.

S tim stavom bi se ove godine saglasio tek svaki 10. Da dele tradicionalno "ženske" uloge, raspoloženiji je i muški pol u Srbiji, kažu podaci istraživanja Akademije ženskog preduzetništva.

Svetlana Kozić iz Akademije ženskog preduzetništa, gostujući u Jutarnjem programu RTS-a, izjavila je da u Srbiji žene imaju problem da pokrenu sopstveni biznis jer nemaju vlasništvo nad kućom ili stanom.

Podaci istraživanja Akademije ženskog preduzetništa pokazuju i da žene u Srbiji četiri sata provode u neplaćenom radu u domaćinstvu, više od 55 odsto njih nisu vlasnice kuće ili stana, dok manje od 30 odsto ima sopstveni automobil.

"Borba je velika. Moramo da se borimo, jer imamo mnogo više devojaka na fakultetima od momaka. Situacija se obrne kada se završe studije, pa imamo mnogo više muškaraca na rukovodećim mestima", kaže Kozićeva.

Kako je u svetu

Prema njenim rečima, žene imaju ambicije i plan – ali se "dogodi porodica" kada prioritet daju domaćinstvu. "Na terenu imamo sigurno pogoršanje života žena i sve veće i veće odricanje", ističe Kozićeva.

Objašnjava da je rezultat veće rodne ravnopravnosti u zemljama poput Francuske, Luksemburga, Italije, Nemačke i Španije "promena svesti", koja je dovela i do promene načina života.

"Te države imaju veću tradiciju borbe za rodnu ravnopravnost. Višedecenijske napore su uložile da se problem umanji. Učvrstile su stavove o rodnoj ravnopravnosti. Ubiru plodove onoga što se decenijama dešavalo", ukazuje Kozićeva.

S druge strane, Češka, Mađarska, Rumunija i Bugarska nazadovale su u pogledu izjednačavanja terena u ravnoteži moći između polova. U Grčkoj je ta razlika izuzetno velika, jer 95 odsto žena preuzima brigu o svojoj deci u poređenju sa 53 odsto muškaraca.

"Žene imaju osobinu da u kriznim situacijama, da bi postigle da sa manjim kućnim budžetom i nižom kupovnom moći zadovolje sve potrebe domaćinstva, preuzimaju sve više poslova na sebe. Na primeru Srbije znamo da kad god nešto ne može da se kupi, peče se, mesi i kuva. Na taj način se amortizuje jaz koji nastaje zbog ekonomskih trendova", ukazuje Svetlana Kozić iz Akademije ženskog preduzetništa.