Čiji je stan - vlasnika ili zaštićenog stanara

I za jedne i za druge je previše izgubljenog - i vremena, i novca, i čekanja, a najviše živaca. Od 1958. godine nije urađeno skoro ništa. Decenije pregovora, novih zakona, predloga, ali - dogovora između, vlasnika stanova i zaštićenih stanara, i dalje nema. Novi Nacrt zakona doneo je i nova neslaganja.

 "Izgledalo je da smo došli do obostrano prihvatljivog rešenja da bi se ovih dana povela priča o tom famoznom "leks specijalisu", kojem udruženje zakupaca traži da država nama nacionalizuje stanove, da im te stanove dodeli, uz pravo otkupa po zakonu iz 1992. godine", rekao je advokat udruženja "Vlasnik" Bojan Čedić.

Slovenija je taj problem rešila tako što je zaštićenim stanarima ponudila stanove koji imaju istu tržišnu vrednost i lokaciju kao i stanovi u kojima su decenijama živeli. Isto traže i zaštićeni stanari u Srbiji. To znači da bi neko ko, na primer, živi u stanu od 90 kvadrata u centru Beograda, dobio stan iste kvadrature na istoj ili približnoj lokaciji. Ovakvo rešenje izazvalo je brojne polemike

"I ono što nije valjalo, a dosta toga ne valja u Zakonu trenutnom, je dodatno pogoršano. Uveden je recimo sistem prinudnog preseljenja koji je apsolutno u suprotnosti sa Evropskom konvencijom član 8", kaže predsednica Udruženja nosilaca stanarskih prava u zadužbinama i u stanovima u svojini građana Maja Nešić.

I jedni i drugi imaju argumente u svoju korist. Vlasnici stanova kažu da pravo na dom ne može biti jače od prava na privatnu svojinu. Traže povećanje kirija koje im plaćaju zaštićeni stanari, kao i da se formira javni registar svih stanova kako bi se izbegle bilo kakve manipulacije. Zaštićeni stanari opet postavljaju pitanje: Zašto, ako nisu zvanični vlasnici, decenijama plaćaju porez na stan.

"Radi se o tome da to nije godišnji porez na nepokretnosti, nego je to porez na zakup. Niži je, nego onaj koji plaćaju vlasnici nepokretnosti", rekao je advokat udruženja "Vlasnik" Bojan Čedić.

Ko može da ispravi grešku

"Mi zaista plaćamo identičan porez na imovinu kao i vlasnici. Zato što zakup na neodređeno vreme je derogiran 1995. godine. U tom sistemskom derogiranju i unižavanju naših stečenih prava, jer se prethodno smatralo da ti kad imaš stanarsko pravo, ti imaš imovinu i rešeno stambeno pitanje", rekla je predsednica Udruženja nosilaca stanarskih prava u zadužbinama i u stanovima u svojini građana Maja Nešić.

Zaštićeni stanari tvrde da je orginalnih vlasnika stanova tek negde oko 20 odsto, a da je većina svesno kupovala neuseljiv stan sa ciljem da profitira.

Bojan Čedić, advokat udruženja "Vlasnik" kaže da niko nije, ako je došlo do preprodaje stanova u periodu od ovih osamdeset godina niko nije zakupcima smetao da ih po tim nižim cenama kupe.

"Mi imamo imovinsko pravo, takozvano "sui generis" pravo, koje u pravnoj terminologiji nije postojalo, ali je izmišljeno tih godina i iz toga proizilazi da su devedesetih godina, 600.000 porodica otkupilo stanove i stekli pravo svojine. Mi smo bili diskriminisani iz tog prava i nismo mogli otkupiti te stanove greškom države", napomenula je predsednica Udruženja nosilaca stanarskih prava u zadužbinama i u stanovima u svojini građana Maja Nešić.

A država je jedina koja tu grešku može da ispravi.

"Ja nisam optimista da će do 2026. ovaj problem biti rešen. Zašto? Zato što država nema para. iako je još 2017. godine, bilo jasno naloženo zakonom da se opredele sredstva u budžetu za gradnju ovih stanova, do dan danas, ništa nije urađeno. I mi vlasnici, kao i zakupci, nismo suprostavljene strane. Nama je država i jednima i drugima napravila ovaj problem i treba da gledamo u državu da to reši", kaže Čedić.

Zaštićeni stanari, ipak veruju da se rešenje nazire.

"Biće potrebno po našem predlogu samo godinu dana da se ceo problem reši. Mi predviđamo da za ovaj model treba 250 miliona evra, da bi dve strane bile zadovoljne", istakla je Maja Nešić.

Prema poslednjim procenama nosilaca stanarskog prava u je Srbiji oko 3.000, mada ih, kako tvrde u Udruženju zaštićenih stanara, ima znatno manje - mnogi su preminuli ili, jednostavno, odustali. Najveći broj njih živi u Beogradu, Novom Sadu i Nišu.