Koliko diskriminacija LGBT populacije na tržištu rada košta Srbiju
Inkluzija je pravo svih na dostojanstven život. To, međutim, nije samo pravedno, već je to važno i sa ekonomskog aspekta. Nedavna istraživanja pokazuju da bi stigma, isključivanje i diskriminacija homoseksualnih, biseksualnih i transrodnih osoba moglo da košta ekonomiju milijarde dolara. Koliku cenu isključenosti LGBT populacije sa tržišta rada plaća Srbija?
Srpska ekonomija je zbog nepovoljnog okruženja za obrazovanje, diskriminacije prilikom zapošljavanja i nasilja prema pripadnicima LGBT u 2021. godini izgubila gotovo 300 miliona dolara ili 0,5 odsto BDP-a. Istovremeno, fiskalni gubitak zbog manjih poreza i doprinosa je 88 miliona dolara ili približno 0,1 procenat BDP-a, pokazuje analiza Svetske banke.
"Rezultat isključivanja i diskriminacije su izgubljene zarade, loši zdravstveni ishodi, a samim tim i niska produktivnost i veća socijalna izdvajanja", navodi Klifton Kortez, globalni savetnik Sogi.
Takve tvrdnje potkrepljuje jaz između nezaposlenosti u Srbiji, koja je nešto malo iznad 7 odsto, i nezaposlenosti među pripadnicima LGBT populacije koja iznosi 17,5 odsto. Pored diskriminacije prilikom zapošljavanja, pripadnici LGBT osećaju da zbog toga teže napreduju na poslu, imaju nižu platu ili će pre dobiti otkaz nego njihove heteroseksualne kolege. Porazan je podatak da gotovo polovina na poslu krije pripadnost seksualnoj manjini, dok je oko 9 odsto anketiranih zbog diskriminacije zasnovane na njihovom seksualnom opredeljenju dalo otkaz.
"U Srbiji je u protekle dve decenije došlo do značajnog napretka usvajanjem zakona, ali je njihova primena neujednačena", ističe Nikola Pontara, direktor kancelarije Svetske banke u Srbiji.
Srbija takođe raspolaže podacima kroz godišnje izveštaje poverenice za ravnopravnost koji se dostavljaju Narodnoj skupštini i država odgovara na te nepovoljne pokazatelje, kaže ministarka za evropske integracije.
"Ono o čemu mi govorimo podrazumeva da možete u potpunosti zaštiti to svoje pravo pred sudovima do poslednje instance", objašnjava Tanja Miščević, ministarka za evropske integracije.
"U okviru IPA programa imamo brojne projekte u partnerstvu sa Vladom Srbije. Važno je da u primeni tih programa pokažemo da nema diskriminacije u bilo kom delu srpskog društva", poručuje Emanuele Žiofre, ambasador EU u Srbiji.
Za kraj, Svetska banka preporučuje da se dosledno sprovede ono što je garanatovano zakonskim rešenjima i unapredi radno okruženje u javnim i privatnim preduzećima.
Коментари