Stopanja – selo u kojem đaci užinaju prasetinu i uvek se traži koji kilogram pečenja više

I Bajden je 2009. probao pečenje u Stopanji, bar tako vole da se pohvale meštani. Načičkane pečenjare dežurne kao apoteke – rade 24 sata. U tom selu školarci užinaju sendvič sa 100 grama prasetine. Navijači rado svrate da ukradu jagnje, a stranci traže koji kilogram više da ponesu.

"Ja mislim da ne postoji mesto u Srbiji gde nisu čuli za Stopanju. Tajna je u dobro pečenom pečenju, hrskava kožica, dobro pečeno i ništa drugo", kaže Dragana Jevtić, vlasnica pečenjare.

Vlasnik pečenjare Radiša Gašić navodi da trenutno u Stopanji ima osam do deset pečenjara koje rade. "Moj utisak je da, i kad bi nas bilo više, da bi i to radilo", dodaje Gašić.

Prve krajputaške pečenjare otvorene su šezdesetih godina. Danas imaju i "Pečenijadu" u čast kafane i vrućeg pečenja.

Stopanja je selo u Srbiji sa najvećim brojem pečenjara po glavi stanovnika, a miris vrućeg pečenja širi se Ulicom Kosovskih junaka koja je i glavna ulica u ovom mestu. Red za pečenje najčešće se čeka nedeljom.

"Pečenje u Stopanji je gastro proizvod koji je napravio neki bum. Niko im nije pomagao, niko tu nije pravio neku kampanju, ni na čemu se nije radilo. Jednostavno je krenulo stihijski i nastalo je nešto novo, neobično", objašnjava Jelena Stojković, autorka knjige "Stopanjske kafane i njihove priče".

Neobično je i da je u selu pečenjara uspela da opstane i jedna ribarnica. Vlasnik ribarnice Miljko Bićanin kaže da meštani Stopanje ipak više vole pečenje.

"Ispravnije je jesti ribu nego pečenje, zbog zdravlja, ali ovde više vole pečenje. Jedu pečenje svakog dana, a samo ih post natera da jedu šarana", naglašava Bićanin.

U selu na Moravi možda i ribarnica dočeka bolje dane, jer pečenjare brinu svoje brige – Moravski koridor ih zaobilazi i preti da odveze i goste. Nadaju se da ipak neće doživeti sudbinu kolega duž Ibarske magistrale.