Kako funkcionišu mediji u Holandiji - po čemu su slični, a po čemu drugačiji od onih u Srbiji

Holadija je među zemljama koje se po različitim kriterijumima i na različitim listama redovno nalaze na vrhu kada se govori o medijskim slobodama. Medijske slobode su jedan od najbitnijih delova poglavlja 23 u prosecu pridruživanja Srbije Evropskoj uniji. Ekipa RTS-a je, u okviru projekta "Puls Evrope“, u Holandiji posetila institucije koje se bave medijima, kako bi saznala kako rade, koje su njihove teme i po čemu su slični, a po čemu drugačiji od Srbije.

Mediji u Holandiji imaju i celo jedno selo smešteno u Hilversumu, pored Amsterdama. Da ne bude dileme gde ste, na ulazu vas dočekuje spomenik snimatelju. Iza njega je Muzej slike i zvuka, a okolo studiji u kojima se snima i iz kojih se emituje program. Holandski javni servis fukcioniše drugačije od RTS-a.

U Holadiji je to u stvari organizacija koja samo koordiniše rad tri televizije, šest radio-stanica i internet portala, dok program proizvode različiti emiteri.

Praktično, svaka grupacija stanovništva koja prikupi 50.000 potpisa podrške može da proizvodi sadržaje koji se emituju u nekom segmentu programa. Njihov rad prati ombudsman za medije.

"Ja primam žalbe građana na novinarstvo javnog nacionalnog servisa. Ako građani misle da novinarski posao nije urađen kako treba, da nije po etičkim pravilima, mogu se požaliti meni i ja ću se potruditi ili da nađem rešenje ili da objasnim šta je urađeno dobro, a šta je pogrešno", kaže Margo Smit, ombudsman za medije.

Holanđani ne čitaju tabloide

Šta je ispravno, a šta pogrešno u medijima odlučuje Savet za štampu. Tu nam otkrivaju još jednu razliku - Holanđani ne čitaju tabloide i štampu retko kupuju na trafikama.

"U Holandiji tradicionalno nema mnogo prodaje novina na ulicama, već se prodaja zasniva na pretplati. Ulična prodaja znači da su se listovi nekada takmičili između sebe sa sočnim pričama. Budući da nema ulične prodaje, nema potrebe ni za sočnim pričama. Novine imaju format tabloida, ali nisu žuta štampa, već kvalitetni listovi", kaže Fric van Ekster, predsednik Saveta za štampu Holandije.

Vremena se menjaju, vesti se sve češće šire i društvenim mrežama i zato je holandskim novinarima važno da se tu napravi jasna razlika.

"Biti novinar je profesija i to znači da izveštavate javnost bez obzira na to kakvo je vaše lično mišljenje, a kad ste aktivista na mrežama onda sami govorite svoje mišljenje i važno je da bude jasna ta razlika šta je informacija kojoj se može verovati a šta stav nekog sa mreže", istakao jeTomas Brunig, generalni sekretar Holandskog udruženja novinara.

Medijske slobode definišu zakoni

U Udruženju novinara podsećaju da je sloboda izražavanja garantovana Ustavom, a da medijske slobode definišu zakoni koji novinarima omogućavaju nezavisnost u radu.

"Nezavisnot znači da ne zavisite ni od političkih partija ni novca od reklama ni organizacija, samo treba da javnost informišete i to je jedino što treba da vam bude važno. Jer ako vam neko drugi plaća račune, onda je pitanje za koga radite", kaže Bruning.

Osim statistike, to, kažu, prepoznaju i čitaoci štampe odnosno gledaoci televizije - istraživanja pokazuju da velika većina Holanđana, oko dve trećine, veruje medijima.