Радиш 40 година за мању пензију – доживотни пенали неправда или привилегија

Већ десет година у Србији се примењују казнени пенали за превремено пензионисање грађана којим се умањују њихова месечна примања. Због тога је Савез самосталних синдиката Србије већ седми пут упутио иницијативу Влади Србије за измену закона.

Према закону, грађани Србије могу у пензију са најмање 15 година стажа и 65 година живота за мушкарце, односно 63 године и осам месеци за жене. Међутим, превремено пензионисање доноси доживотне пенале – умањење пензија од 0,34 одсто по месецу пре редовне старосне  границе.

Синдикати: Пенали су неправедни

Зоран Михајловић, секретар Већа Савеза самосталних синдиката Србије, сматра да је трајно умањење пензије за грађане који имају 40 година стажа, али не и пуне године живота, социјално неприхватљиво.

"Људи који су уплаћивали у фонд 40 година не заслужују да им се пензија доживотно умањује за 20 одсто. Ако нису напунили 65 година, плаћају доживотне пенале. А с друге стране имате неке који су напунили 65 година, али су се уплаћивали знатно мање у тај исти пензиони фонд. Ако сте уплаћивали то у неку банку, месечне рате и све то. И када треба да подигнете тај новац после 40 година, чиновник из банке вам каже – не, не, ви морате сад да платите пенале, односно 20 посто ће вам дати мање. Који је основ да неко некоме узима 20 одсто и на основу чега?", упитао је Михајловић.

Каже да се слаже да, можда, док не напуне 65 година ти људи буду "пеналисани", али кад напуне 65. онда би требало стварно да оду у пензију.

Указује да многи пензионери добијају свега 40.000 динара, јер им је пензија смањена за чак 20 одсто због превременог одласка у пензију.

Фискални савет: Пенали су нужни 

Никола Алтипармаков из Фискалног савета одговара да је немогуће да привремено трају пенали, да би укидање угрозило стабилност пензионог система.

"Превремено пензионисање је привилегија. Ако неко жели да се пензионише раније, мора да прихвати умањење. То је исто као када из банке раније повлачи новац – месечне исплате морају бити умањене, морају бити мање. Ако неко иде у пензију пет година раније, логично је да ће у процесу дуже примати пензију, па умањивање мора да постоји", указује Алтипармаков.

Објашњава да када се уради математика, онда би умањење морало да буде 80 или преко 80 процената и то не ради ниједна земља. Социјална компонента може да буде само ако се прераспоређује на један економски одржив начин, а не да се уводе привилегије, омогућава превремено пензионисање, а онда да те привилегије плаћају они други пензионери који немају те могућности.

"Дакле, ако желите могућност превременог пензионисања, као у банци, онда платите сами за то. Нико вас не тера. Притом људи који имају јако тешке услове пословања и привређивања, од рудника па надаље, имају бенефицирани радни стаж, иду у превремену пензију, али на њих се не примењују пенали. Дакле, ово је једна привилегија за грађане који могу да се пензионишу у редовној доби, а могу и раније уколико то желе", прецизирао је Алтипармаков.

Додаје да умањење од четири одсто по годинама није довољно високо са становишта просечног животног века и финансијске одрживости. Према његовим речима, умањивање би реално требало да буде пет одсто и више, али је друштвеним разлозима ограничено.

Транзициони губитници

Михајловић указује на примере радника који су током транзиције остали без посла, а у пензију су нашли минималним примањима и додатним пеналима.

"Људи већ примају мале пензије, а онда им се додатно умањују. То води у социјалну беду", упозорава он.

С друге стране, Алтипармаков истиче да се умањење не примењује испод нивоа минималних пензија, која представља социјалну заштиту у систему.

Према Алтипармакову, систем традиционалних пенала уведен је још 1964. године у бившој Југославији и у складу је са европским стандардима.

Тврди да би укидање пенала значило или смањење свих пензија, или повећање старосне границе, што би било неправилно према редовним пензионерима.

"Ако се дозволи масовни одлазак у пензију са 60 година без пенала, то ће неко морати да финансира – или други пензионери или буџет. То није одрживо", поручује он Алтипармаков.