Za deset sati, dve nesreće na srpskim prugama – nestrpljenje može da košta glave

Dve nesreće, troje mrtvih na prugama u manje od 24 sata. Vozač manjeg teretnog vozila poginuo je na barskoj pruzi kada je na pružnom prelazu u selu Popučke kod Valjeva izleteo pred voz. Prethodno, na pružnom prelazu u Vrčinu poginuli su 18-godišnji mladić i 15-godišnja devojčica, lakše je povređena 17-godišnja devojka.

"Onoliko koliko su mi prenele kolege iz Grocke, oko 23.35 su dobili poziv da je voz udario u auto. Izašle su dve njihove ekipe, jedna ekipa je žensku osobu od 17 godina prevezla u bolnicu u Tiršovoj, druga ekipa, na žalost mogla je samo da konstatuje smrt“, kaže dr Ivana Stefanović iz Hitne pomoći Beograd.

Govoreći o nesreći u Vrčinu, Zlatko Belencan iz Uprave saobraćajne policije napomenuo je da je vozač bio mlad i da je vozio u vreme kada nije smeo.

"Imao probnu dozvolu i dva lica su nastradala, pored vozača i putnik, s tim da je putnik, koji je povređen, ima teške telesne povrede. Kada govorimo o vozaču u Valjevu to je vozač teretnog vozila, koji ima dozvolu duže vreme. Kada govorimo o obavezama vozača, treba reći da su obavezni da stanu na znak 'stop'“, ističe Belencan.

Poštovanje propisa čuva ljudske živote

Prilikom nailaska na putni-pružni prelaz, vozač automobila ili kamiona mora da stane, zaustavi se, osmotri situaciju i ustupi prvenstvo prolaza šinskom vozilu koje dolazi prugom. Zakon to propisuje za sve putne prelaze.

Nenad Stanisavljević iz Infrastruktura železnice Srbije kaže da se u oba slučaja radilo o prelaženju preko pruge u trenutku kada je naišao voz.

"U jednom slučaju je to bio teretni voz, u drugoj situaciji je to bio putnički voz koji je saobraćao iz Zemuna za Bar. Međutim, ono što je zajedničko i karakteristično za oba slučaja to je obaveza, potreba i nužnost poštovanja saobraćajnih propisa kako bi se sačuvali ljudski životi“, naglašava Stanisavljević.

Oba putna prelaza, kako napominju iz Infrastrukture železnice, obeležena su – u Vrčinu vertikalnom singnalizacijom, dok je putni prelaz u Valjevu obeležen vertikalnom i horizontalnom, svetlosnom signalizacijom koja je u trenutku nesreće bila ispravna.

U nesrećama ovog tipa, statistika pokazuje, najčešće strada lokalno stanovništvo.

Mali broj nesreća, ali sa teškim posledicama

Najčešći razlozi nebezbednog prelaska putno-pružnog prelaza su "dug period do nailaska voza“, "kvar na uređaju putno-pružnog prelaza“ i "nestrpljenje“, rezultat je ispitivanja nadležnih institucija, sprovedenog među vozačima.

Više od polovine ispitanika navodi da je najčešći razlog nebezbednog ponašanja "neblagovremeno uočavanje putno-pružnog prelaza".

"Broj nezgoda na putno pružnim prelazima je mali, ali su posledice takvih nezgoda veoma teške. Imajući to u vidu, prostor za poboljšanje bezbednosti je svakako na povećanju svesti kod ljudi o značaju poštovanja svih propisa koje inače ljudi poznaju, problem je u namernom kršenju propisa, odnosno neustupanja prvenstva prolaza koja su svima poznata“, ukazuje Milan Ilić iz Agencije za bezbednost saobraćaja.

U Srbiji ima 2.118 putnih prelaza, od čega je oko 1700 aktivnih, dok su 522 prelaza osigurana savremenom sigurnosnom opremom, branicima i polubranicima, što je svega 30 odsto. I to je na nivou evropskog proseka.

"Kada postoje branici, to ste mogli da vidite i na društvenim mrežama da pojedini ne poštuju ni polubrnike ni branike, da se podvlače ispod njih ili čak da podignu rampu ručno da bi prošli svojim vozilom. Ovom prilikom bih rekao da to, pre svega, nije ni propisno ni bezbedno. Kada govorimo o žurbi – nema žurbe, jedan je život i treba voditi računa i poštovati saobraćajnu signalizaciju“, poručuje Zlatko Belencan.

U Srbiji se od 2018. do 2022. na putno-pružnim prelazima dogodilo više od 200 saobraćajnih nezgoda u kojima su povređene 153, a poginule 33 osobe, što je 1,2 odsto ukupnog broja smrtno stradalih u saobraćajnim nezgodama.