"Tonemo" u plastiku – mogu li čepovi vezani za flaše da budu spasioci

Evropska unija je pre dve godine zabranila proizvodnju i prodaju jednokratnih plastičnih proizvoda – slamčica, tanjira, pribora za jelo, štapića za uši, odnosno onih koji se koriste nekoliko minuta, a trajno zagađuju reke, mora i zemljište. Iako je Ministarstvo ekologije najavljivalo zabranu jednokratne plastike i u Srbiji, to se još nije desilo. Prihvaćen je ipak propis EU po kome čepovi moraju biti pričvršćeni na flašicama. To bi trebalo da pospeši reciklažu, ali i da nas podseti da skupljanjem čepova možemo učiniti i dobro delo.

Čepovi mogu da se recikliraju sa flašicama, ali još je korisnije da se odvojeno sakupljaju. U akciji "Čep za hendikep" za deset godina obezbeđeno je sto dvadeset raznih ortopedskih pomagala.

"Da bi čep skinuo, potrebno je da ga okreneš. Postavili smo devet hiljada kutija u Srbiji. Prosek je da u jednoj zgradi deset odsto njih učestvuje u akciji. Kad bi se prosek povećao na pedeset odsto, ne bi bilo nikoga na listi čekanja, a mogli bismo da pokrijemo i druge stvari koje bi mogle da utiču na ekološku svest ljudi", kaže Zoran Martinov, osnivač akcije "Čep za hendikep".

Ambalaža u prirodi

Prema podacima Agencije za zaštitu životne sredine, od 2010. do 2021. godine, na tržište je plasirano 4.178.000 tona ambalaže. Prikupljeno je i ponovo iskorišćeno 1.700.000 tona.

To znači da je skoro dva i po miliona tona iskorišćene ambalaže završilo u prirodi – rekama, deponijama, gde se samo zatrpava, i ko zna gde.

"Ako su antičke civilizacije ostavile nalazišta gradova i ostataka starih puteva, jednog dana će možda buduće generacije iskopavati naslage plastike koje će ostati za ovim savremenim društvom", upozorava Milica Lukić, istraživač na Geografskom fakultetu i ekološki aktivista "Za manje smeća više sreće".

Akcije i preko mreža

Sve je više inicijativa gde građani i preko društvenih mreža, pokušavaju da doprinesu smanjenju zagađenja.

"Za četiri godine, koliko postoji inicijativa, prati nas dvadeset dve hiljade građana koji dele primere kako smanjuju otpad kroz kompostiranje organskog otpada, sa primerima kako su smanjili upotrebu plastičnih boca. Treba aktivno raditi na uvođenju depozitnog sistema, pre svega kroz izmene i dopune zakona o ambalaži i ambalažnom otpadu", kaže Lukićeva.

Prema njenim rečima, na taj način ćemo omogućiti da na najefikasniji način rešimo preko 90 odsto ambalaže od napitaka, koja je i najčešća plastična i sreće se u prirodi.

Uvoz ambalaže

Recikleri uvoze iskorišćenu pet ambalažu, jer još nemamo efikasan sistem sakupljanja.

Siniša Mitrović kaže da su procene Privredne komore Srbije da sto miliona evra dodatne vrednosti može da nastane u procesu proizvodnje reciklabilnih industrija.

"Danas, nijedan proizvod koji nastaje u Srbiji, a koji se prodaje na teritoriji EU, ne može izaći bez reciklabilnih materijala unutra, minimum 30 odsto. Ako hoćete da izvozite džakove za ribu po skandinavskim zemljama, pet ambalažu, kese za velike trgovačke lance, morate imati reciklabilni materijal", objašnjava Mitrović.

Plastične flaše, čiji je period raspada sto godina, zauzimaju trideset dva odsto prostora na deponijama. Za razgradnju jedne konzerve od aluminijuma potrebno je petsto godina, a preradom jedne tone limenki uštedi se više od devedeset odsto energije.

Staklo bačeno na deponije nikada se neće razgraditi, a može da se reciklira bezbroj puta.