Lekcije iz medijske pismenosti – kritički preispitujte, saslušajte i drugu stranu priče

Ne treba slepo verovati medijima, već treba razmišljati svojom glavom – kritički preispitati plasirani sadržaj, osnova je medijske pismenosti, ukazuje naša sagovornica.

"O svemu o čemu se obavestimo iz medija, trebalo bi da se obavestimo iz više njih. Moramo da imamo u vidu i ko je vlasnik tog medija, kao i da li je vlasnik povezan politički i ekonomski“, objašnjava novinarka Tamara Skroza.

Prema njenim rečima, trebalo bi da znamo kako izgleda i struktura novinarskih priloga, a kakva je realnost. 

"Koriste se jednostrano plasirane informacije. U 90 odsto medija nemate dve strane, ali ni pokušaj nalaženja druge strane“, ukazuje Skroza.

Priče prolaze ispod radara

Nije strano ni u svetu ni u Srbiji, da vlasti, objašnjava Skroza, angažuju stručnjake koji plasiraju teme u medijskom prostoru, postojeće usmeravaju na određeni način, i tako ne samo građanima nego i novinarima bacaju kosku, dok neke važnije za javnost priče prolaze ispod radara.

"Znati zašto se i kako tema zavrti i šta stoji iz nje, pitanja su od milion dolara. To je viša nauka, više nije pismenost, to je medijski univerzitet. U medijima je sve ogoljeno i prosto, ali na nivou toga koje se teme plasiraju. Morate da znate kompletnu dnevnopolitičku scenu", priča Skroza.

Ističe i da "medijska mašinerija koja stoji iza plasiranja iza lažnih tema, bila je ista u vreme svih vlasti i u zemlji i svetu. "To je globalna pojava. Iza nje stoji jedna pi-ar i marketinška mašinerija, spin doktori“, kaže Skroza.

Više od znanja

Pojavu da smo skloni da se okrećemo medijima u kojima su nam sadržaji i stavovi bliskiji, primećuje profesorka FPN i novinarka, napominjući da medijska pismenost podrazumeva i više od znanja ko drži dirigentsku palicu dok šalje informaciju i s kojom namerom je šalje.

"Medijska pismenost znači i da ne budemo verujući građani u ono što nam je blisko i slično, već da saslušamo šta bi možda moglo da bude i na drugom polu, koji nam je ideološki ili bilo kako drugačije suprotstavljen", kaže profesorka na Fakultetu političkih nauka u Beogradu Milica Kulić.

Dodaje da se dešava da drugu stranu "negiramo, često demonizujemo, kao i da nam postaje praktično neprijatelj a da ništa od njihovih argumenata nismo čuli".

Koketiranje s drugom stranom

U medijima se, smatra Kulićeva, često koketira s drugom stranom u priči da bi se postigao utisak kako čujemo suprotno mišljenje, a zapravo ono to nije.

"Druga strana ne mora da znači izjednačavanje krajnjih polova po pitanju, kako se to u teoriji vrlo vulgarno kaže – minut Hitleru ili Jevrejima. To je potpuno neprihvatljivo. Druga strana znači da iz nekog društvenog spektra pustite mišljenja u živote, da vidite koji su argumenti nekoga ko apsolutno ne razmišlja kao vi", navodi ona.

Najpre treba razmisliti o tome da se komunikaciono polje dovede u red, pa onda se baviti znanjima i veštinama iz medijske pismenosti, stav je sociologa.

"Ako poredimo pismenost i veštinu plivanja, medijska pismenost bi bila poput veštine plivanja u reci. Nije lako kao u jezeru, morate da izbegavate virove i struje ne biste li održali pravac. Kada naiđe bujica, dobro je bilo koju veštinu plivanja da posedujete ili pak medijsku pismenost kada imate bujicu informacija", kaže sociolog Dalibor Petrović. 

Bujica dezinformacija na internetu

Nadležni, institucije i tela, treba da rade svoj posao, kaže Petrović, da od bujice, pod kojom podrazumeva najpre dezinformacije i neotvaranje prostora za drugu perspektivu, naprave miran tok.

"Kada uredimo medijsku sferu u kojoj su mejnstrim tradicionalni mediji, kada tu bujicu koja nosi i kamenje i drveće na plivače, umirimo i uredimo, možemo da se bavimo bujicom na internetu, zasebnim barama", priča Petrović.

Medijskoj pismenosti lekcije se mogu pronaći na jednom mestu, iako urađene za određene ciljne grupe, dostupne su svima, i vredi imati ta znanja, napominju u Ministarstvu informisanja. 

"Priručnici mogu da se nađu na www.medijskapismenost.com. Na toj strani se nalazi priručnik koji je izrađen za nastavnike, stručne saradnike i vaspitače, kao i za biznis, javnu upravu i roditelje“, ukazuje Maja Zarić iz Ministarstva informisanja i telekomunikacija.

Uvođenje predmeta u školama

Medijska pismenost deo je propisa i Medijske strategije. 

"Medijska pismenost u Srbiji meri se od 2021. godine. Pokazuje da se u protekle tri godine indeks pomera ka boljem. Nalazimo se na indeksu 3,97 od šest, koji podrazumeva više indikatora – od medijske pismenosti građana do pravnog okvira, preko projekata, aktivnosti i resursa“, kaže Zarićeva.

Medijska pismenost ima mesto u obrazovnom sistemu kroz pojedine predmete i lekcije. Pojedini stručnjaci su uvereni da je važno da se uvede kao zaseban predmet, možda i obavezni, jer deca u ranom uzrastu ulaze u svet medija i trebalo bi ih naučiti kako da se zaštite i da kritički razmišljaju.