Ispraćaj u penziju, najboljoj nastavnici - disciplina i poštovanje, sve ostalo je bilo igra

"Najbolja razredna, veliki čovek i životni uzor", "Žena velikog srca, veliki čovek i borac" – to su samo neki od komentara đaka koji su ispratili u penziju Mirjanu Marković, nastavnicu fizičkog iz Osnovne škole "Momčilo Živojinović" u Mladenovcu.

Markovićeva je, gostujući u Beogradskoj hronici, rekla da nije ništa znala o ispraćaju, koji su kao malu zaveru skovali učenici i kolege.

"Svi kažu – Miro, ti si to zaslužila. Meni je drago što oni tako misle", dodaje Markovićeva.

Na pitanje da li su se deca menjala za 36 godina njene karijere, kaže da je njen odnos prema deci uvek bio isti.

"Šta god da se dešava kod nas, meni je bilo bitno da na časovima znamo kako se ponašamo. Kada dođu kod mene, kada počnem da im predajem u petom, dogovorimo se kako se ponašamo. Disciplina je bila osnova, a sve drugo, mi smo posle i vežbali, pričali, šalili se, sve može da se sredi, ali su me poštovali", rekla je Markovićeva.

Ističe da zna da uspostavi taj kontakt na času. "Oni mene poštuju, naš dogovor važi uvek isto, a za ocene ćemo lako. Nije problem da li dete ne zna da uradi kolut napred, nazad, biće dobar doktor ili nešto drugo", napominje Markovićeva.

Znala je, kaže, da gleda kroz prste, ali je bilo važno da je slušaju u smislu da nema nestašluka, da nema nekog fizičkog i psihičkog maltretiranja na času.

"Meni je bilo bitno da dete zaista sa časa izađe zadovoljno i da se ne povredi", zaključila je Markovićeva.